Foto: Index/Dadin kanoćal
Ovo prvo riđe čuješ, a nervira te onoliko koliko i ti druge u pe-em-esu. Otkad si zašla u srednju dob, ponoć ne možeš ni dočekat ako ne odspavaš popodne. Za Novu godinu se od tebe očekuje da od rane večeri do ranoga jutra ločeš, iščekujući nešto što bi samo po sebi došlo i da ne piješ. S obziron na svitsku situaciju, ne vidiš razloga za slavlje.
Uviđaš da svake godine sve iđe nagore, počevši od tebe. Kičma ti se držala do jučer, danas te uščuklo u leđima. Masline su rodile, oće li naredne godine? Čemu se veselit i šta dočekivat? Za Novu godinu moraš donit hrpu odluka koje običnin danon ne moraš, samo šta se taj dan odluke zovu rezolucije i duplo su odlučnije od obične odluke. Manje ćeš pit, počet ćeš trčat, ostavit ćeš se duvana, redovito ćeš kuvat itd. Poznanica se od početka stoljeća ostavlja pušenja. Nije da ona ne bi ili neće nego prinagli i odluči prije negoli odluka pravomoćno postane rezolutna. Tu su sekunde u pitanju, objašnjava poznanica, ako ne potrefiš tajming popušiš cilu godinu.
Kad oćeš da se zna diš za doček, napišeš na fejsu da se nalaziš na lokaciji toj i toj, feeling awesome. Uvjerena si da ti svi koji se nalaze na drugin lokacijama zavide. Zafaljujući fejsbuku znadeš i di je ko, pa ih, ubijajući vrime do vatrometa, obilaziš. Svi, ka i ti, lažu da in je dobro pa se vratiš na početnu lokaciju, feeling sretno.
Posebno te veseli ako se organizira doček na trgu.
To znači da će angažirat nekog pjevača koji se, ka konzerva, koristi u krajnjoj nuždi. Ako sunce ne grane u ponoć, što su jedini poželjni vremenski uvjeti za održavanje koncerta u Makarskoj, isti će bit odgođen zbog lošeg vrimena. Kad sunce čudon grane, a programa nema, kaže se da je za taj propust kriv Grad, a prezime mu ne znaš. Itaš se stinama na općinu, raskopaš šetnicu, cimentiraš plažu, sve gradsko te nervira.
Rulja se mota po rivi, motaš se i ti iako je vanka -trista. Tlo podrhtava ka Arena kad Mišo digne ruke pa svi pjevaju, a on ne čuje. Kako učiniš korak tako nagaziš na bombu, popularno zvanu petarda. Čini se da je pirotehnika Mirnovec usavršila detonatore, nema praska tišeg od stotinjak decibela. Pas automatski ugiba, a čovik stariji od 50 godina trajno ogluši.
Sve državne službe kunjaju i čekaju da ih iza ponoći obiđe gradonačelnik. Vanka tuče artiljerija, ali gradonačelnika puste da se probije kroz pucnjatavu jer je u maskirnon odijelu s kravaton. I u rodilištu je napeto, matere tiskaju jer će kamere doć u ponoć i sekund. Neke su se već zapisale za carski rez, ali gradonačelnik i kamerman ne dolaze. Dozvolili in vatrogasci da sidnu u cisternu pa se zaigrali. Srića, u nas je sve blizu te još za trajanja vatrometa gradonačelnik utrčava u bolnicu. Gauda mu se vraća u grlo, pršut je prislan, kravata mu se obisila oko vrata ka pijana ženska o momka, a košuja na štumku pari eksplodirat. Kako bi naš gradonačelnik izdura da, ka Jehovini svjedoci, ide po kućama? Oša bi cili gradski proračun na kupovinu košuja; svaki dan bi mu tribala nova, veća.
Zbog mina i bombi vanka više ne izlaziš od početka prosinca do sredine siječnja. Nema smisla da drćeš oće li crkva odletit u ariju i oće li ti zvonik past za vrat. Ili još gore, u kuvano vino. Kuvano vino je delicija koju je većina Hrvata otkila tek prije koju godinu, a kako su živili prije božićnih štandova, povijest ne bilježi. Recept je jednostavan, kupi se stolitar crnoga Mora, 5 kn litar, doda se dva litra vode na litar vina, podgrije, meti klinčić i cimet i naplati 15 kn po jogurtnoj čaši. Iz vina ispari vino kojega nije ni bilo, pa mljackaš jezikon i znalački zaključuješ da je oo-dli-čno! Kupiš i domaće fritule pa ako ih moreš protrat niz grlo znači da nisu posupale fritezu ulja. Ako jesu, popiješ dvi jogurtne čaše pa ti je teško utvrdit od čega ti povraća, fritula ili vina. Sad si odrasla žena pa ne kukaš naglas svaki put kad ti je muka i kad te boli želudac, odnosno kad se dobro provodiš. Ali nije bolje da si izašla s prijateljima nego stala doma?
Kažeš da neš nigdi, ali ipak odeš.
Ove godine nećeš nigdi. Da si ostala mlada još koju godinu, odnijo bi ti đava jetru. Kupila si preklani čepove za uši i nema dana da ti ne zatribaju. Liti ne čuješ narodnu muziku, zimi ne čuješ petarde, mine, bombe, a cilu godinu prolaziš kraj svadbenih povorki ka gluva kučka. Na novogodišnju noć odaš priko kuće začepjenih ušiju, odlazeći u zahod oboriš teču sarmi na pločice, a nered vidiš tek kad se vratiš. Ne čuješ ni kad ti prijateljica zvoni na vrata. Treviš je u hodniku, a kako nikog ne očekuješ , uzvrištiš se od straja. Ona misli da urlaš od sriće pa urla i ona s tobon. Odma doneseš novu rezoluciju-odsad zaključavaš kuću! Prijateljica donese Bakarsku vodicu i nutka te time ka da te časti raritetnon bocon vina iz 1876 godine, a ne hrpon mjehurića za 20 kuna! Ako odma ne ispljuneš, zaboliće te štumak u ponoć i sekund! Kako ti počne godina, tako će ti, kažu, bit svih 12 miseci. Odma znaš šta te čeka; vrištat ćeš i bolit će te želudac.
Pobrinila si se za televizijski program samo da ne gledaš ijadetu reprizu Makauleja u kući. Ne čudi te da na taj dan ima najviše samoubojstava. Pored vakog televizijskog programa čoviku se ne mili živit. Nasnimila si hrpu vesterna jer se u njima zna ko je dobar, ko loš, a ko zao. Nema onih koji su između. Ne možeš zamlatit šakon dite pa ispast dobar. Najviše šta vestern dozvoli je da puno piješ, a i to zato jer si meka srca, pa se, zafaljujući tome što moraš spasit ženu, grad, dicu ili sve navedeno, pića ostaviš. I kad se nakon toga okupaš, ti si novi čovik.
U svin drugin filmovima, slično ka i u životu, danas si dobar, sutra si govno, pa i kad si govno niko te neće upucat nego ti upucavaš dobre. Film završi tako da moraš mislit jesu li i ti dobri- dobri, a za ovoga lošega svakako znaš da ne valja.
Komedije više ne gledaš jer ti nije urnebesno kad neko zapne o kamen ili padne sa stolice. Često ti se dogodi i jedno i drugo pa ne vidiš šta je tu smišno.
Horore izbjegavaš otkad se Dnevnik češće emitira iako i rialitiji sve više nalikuju stravi i užasu.
Ako ti je do znanstvene fantastike, gledaš putopisne reportaže jer niti imaš para za putovanja niti je sigurno igdi ić. U zadnje vrime zazireš od javnih okupljanja i ne ulaziš ni u samoposlugu ako je red duži.
Kad otkuca ponoć bude ti krivo šta nisi u gradu, na selu, s ovin ili onin, najednon ti sve i svak fali. Osin prijateljice koja ti je banila u kuću, a koju smatraš poznanicon.
Pošaješ dvi-tri poruke, niko ti ne odgovara jer su u ponoć pod stolon, za stolon ili na stolu. Neki žele ostavit dojam da se zabavljaju pa namjerno ne odgovaraju odma. Uostalon, šta će ti i pisat kad svak zna da si namćor, to ne kriješ.
Ali isto ti đava ne da mira. Jesi li mogla sad negdi bit, nešto činit? Na trgu lokat vino? Povatat se s nekin u staroj godini pa žalit u novoj?
Ako te ko pita, rečeš da su slavlja isforsirana, a trošak nepotreban. Doma se nalaktiš na ruku pa misliš suprotno. Kažeš da neš nigdi, ali ipak odeš. Malo je reć da si namćor, ti si Božo Petrov!