Foto: Fokus
Dvadeset i treće poglavlje
Nisam više s njom mogao voditi one jednostavne raz-
pamet nije mi djelovalo prikladno i strahovao sam da joj ne
dignem tlak prije nego što uopće dođemo do starog.
Plan mi je bio pustiti je da igra tu svoju dogovorenu
ulogu, a nadao sam se da će u međuvremenu shvatiti koliko
joj nedostajem i pružiti mi priliku da je zamolim za oprost.
Plan je bio složen, ali bio je jedino što mi preostaje. Zau-
stavio sam se na mokrom šljunčanom prilazu i ponio naše
torbe na verandu. Tata nam je otvorio vrata i osmjehnuo se.
„Drago mi je da te vidim, sinko.“ Osmijeh mu se raširio
kad je pored mene ugledao mokru, ali predivnu djevojku.
„Abby Abernathy. Radujemo se sutrašnjoj večeri s tobom.
Nismo tako otkad... Pa... Prošlo je dosta vremena.“
Kad smo ušli u kuću tata je spustio ruku na svoj okrugli
trbuh i zacerekao se.
„Vas dvoje ste u gostinskoj sobi, Trav. Mislio sam da
vam se neće dati natezati sa spojenim krevetima u tvojoj.“
Abby me pogledala.
„Abby će... Ona će... Ovaj, ona će spavati u gostinskoj
sobi. A ja ću u svojoj.“
Prišao nam je Trenton, kreveljeći mi se.
„Zašto? Pa ona inače spava u tvojem stanu, zar ne?“
poriv da nasrnem na njega. Dobro je znao zašto.
Tata i Trenton su se pogledali.
„Thomasova soba već godinama služi kao skladište, pa
sam planirao da on spava u tvojoj sobi. Ok. Onda neka on
spava na kauču“, rekao je tata, gledajući u ofucane, izblije-
djele jastuke.
„Ne brinite zbog toga, Jime. Samo smo željeli pokazati
poštovanje“, rekla je Abby, hvatajući ga za ruku.
Tatin smijeh ispunio je kuću, a onda ju je pomilovao po
ruci. „Upoznala si moje sinove Abby. Trebala bi znati kako
je mene gotovo nemoguće uvrijediti.“
Pokazao sam prema stepenicama i Abby je pošla za
mnom. Lagano sam gurnuo vrata nogom i spustio torbe na
pod, a zatim pogledao krevet i okrenuo se prema njoj. Nje-
zine sive oči su se raširile dok je promatrala sobu. Pogled
joj se zaustavio na slici mojih roditelja koja je visjela na zidu.
„Žao mi je, Golube. Spavat ću na podu.“
„Itekako hoćeš“, rekla je i skupila kosu u konjski rep.
„Ne mogu vjerovati da si me nagovorio na ovo.“
Sjeo sam na krevet, polako shvaćajući koliko je nezado-
voljna okolnostima. Pretpostavljam da se dio mene nadao
nered. Uopće ne znam kako sam ovo zamislio.“
„Znam točno na što si mislio. Nisam glupa, Travis.“
Podigao sam pogled i uputio joj umoran osmijeh. „Ali,
ipak si došla.“
„Moram sve pripremiti za sutra“, rekla je i otvorila vrata.
Pošao sam za njom. „Pomoći ću ti.“
Dok je Abby pripremala krumpir, pite i puricu, ja sam
joj donosio i dodavao stvari te obavljao sitne kulinarske
zadatke koje mi je dodjeljivala. Tijekom prvoga sata bilo mi
je nelagodno, ali onda su došli blizanci i činilo se kako su
se svi okupili u kuhinji, pomažući Abby da se opusti. Tata
joj je pričao priče o nama dok smo bili mlađi. Smijali smo
se i našim prijašnjim zajedničkim pokušajima da za Dan
zahvalnosti uspijemo staviti na stol išta drugo osim pizze iz
dostave.
„Diane je bila sjajna kuharica“, prisjećao se tata. „Trav se
toga ne sjeća, ali nakon što je umrla, više nije bilo potrebe
truditi se.“
„Ne daj se smesti, Abby“, rekao je Trenton. Zahihotao je
i uzeo pivo iz hladnjaka. „Idemo. Gdje su karte? Mogao bih
vratiti nešto novca od onoga što mi je Abby uzela.“
Trent. Donio sam domino. Nema kockanja, jebemu. I to
stvarno mislim.“
Trenton je odmahnuo glavom. „Dobro, stari, dobro.“
Blizanci su napustili kuhinju. Trenton je pošao za njima, ali
je zastao i osvrnuo se.
„Ajmo, Trav.“
„Pomažem Golubu.“
„Nemaš mi što pomagati, dušo“, dobacila je. „Idi.“
Znao sam da je to rekla samo radi predstave, ali ipak mi
je pomoglo da se bolje osjećam. Obuhvatio sam je oko stru-
ka. „Jesi li sigurna?“
Kimnula je glavom, a ja sam se nagnuo, poljubio je u
obraz i štipnuo za guzu, a onda krenuo za Trentonom. Sjeli
smo u sobu za kartanje i otpočeli prijateljsku partiju domi-
na.
Trenton je ispraznio kutiju, psujući zbog kartona kojim
se porezao ispod nokta prije nego što je uopće podijelio
pločice. Taylor je frknuo na njega. „Baš si bebica, Trente, daj
dijeli.“
„Ti ionako ne znaš brojiti, glupane. Čemu se toliko radu-
ješ?“
Nasmijao sam se Trentonu i tako privukao njegovu
pozornost. „Ti i Abby se sad lijepo slažete“, rekao je. „Kako
to?“
Znao sam na što misli i ošinuo sam ga pogledom zbog
toga što je pokrenuo tu temu pred blizancima. „Uspio sam
Došao je i tata i sjeo. „Ona je dobra cura, Travis. Sretan
sam zbog tebe.“
„Da, jest“, rekao sam, pokušavajući sakriti tugu.
Abby je bila zaposlena u kuhinji i svake sam se sekunde
borio sa željom da joj odem pomoći. Možda ovo jest obitelj-
ski blagdan, ali želio sam s njom provesti svaki trenutak.
Pola sata kasnije, čuo sam da je uključila stroj za pranje
posuđa. Abby je prošla pored nas i brzo mahnula, krenuvši
prema stepenicama. Skočio sam i uhvatio je za ruku.
„Rano je, Golubice. Ne ideš valjda već u krevet, zar ne?“
„Bio mi je ovo dug dan. Umorna sam.“
„Spremamo se gledati film. Zašto ne bi došla i gledala s
nama?“
Pogledala je u stepenice, pa u mene. „U redu.“ Poveo
sam je do kauča i sjeli smo jedno pored drugoga, dok se
vrtjela uvodna špica.
„Ugasi svjetlo, Taylor“, naredio je tata.
Prebacio sam ruku iza Abby i spustio je na naslon kauča.
Ma koliko to želio, nisam je zagrlio objema rukama. Bojao
sam se njezine reakcije i nisam želio zloupotrebljavati okol-
nosti, kad mi već čini uslugu.
Usred filma otvorila su se ulazna vrata i pojavio se Tho-
mas, s torbama u rukama.
pod.
Tata je ustao i zagrlio ga, a i svi ostali, osim mene, ustali
su i pozdravili se s njim.
„Nećeš pozdraviti Thomasa?“ šapnula je Abby.
Gledao sam tatu i dečke kako se grle i smiju. „Imam
samo jednu noć s tobom. Neću ni sekundu potrošiti na
nešto drugo.“
„Hej, Abby. Drago mi je što te opet vidim“, nasmiješio
se Thomas.
Dodirnuo sam Abbyno koljeno. Pogledala je u moju
ruku, a onda u mene.
Vidio sam joj izraz lica, pa sam odmaknuo ruku s njezine
noge i prekrižio prste u krilu.
„Oh, nevolje u raju?“ upitao je Thomas.
„Ušuti, Tommy“, promrmljao sam.
Raspoloženje u sobi se promijenilo i svi su uprli pogled
u Abby, čekajući objašnjenje. Ona se nervozno nasmijala, a
onda uzela moju ruku u svoje.
„Samo smo umorni“, rekla je, smiješeći se. „Cijelu smo
večer pripremali hranu.“ Naslonila je obraz na moje rame.
Pogledao sam u naše ruke i stisnuo ih. Nisam mogao
pronaći način da joj pokažem koliko cijenim to što čini.
„A kad smo već kod toga, stvarno sam mrtva umorna“,
uzdahnula je Abby. „Idem u krevet, dušo.“ Pogledala je
ostale. „Laku noć, dečki.“
Moja su joj braća zaželjela laku noć i pogledima je ispra-
tila uza stepenice.
„Idem i ja“, rekao sam.
„Naravno da ideš“, zezao je Trenton.
„Sretniče“, promrmljao je Tyler.
„Hej, nećete tako govoriti o svojoj sestri“, upozorio ih je
tata.
Ignorirajući braću, potrčao sam uza stepenice i uhvatio
vrata spavaće sobe, trenutak prije no što su se zatvorila.
Pomisao na to da Abby možda upravo odijeva pidžamu,
i da to više ne želi raditi ispred mene, navela me da zasta-
nem.
„Hoćeš da pričekam u hodniku dok se presvučeš?“
„Idem se tuširati. Presvući ću se u kupaonici.“
Protrljao sam vrat. „U redu, ja ću onda napraviti sebi
ležaj.“
Kimnula je. Oči su joj bile hladne poput čelika. Zid je
očito neprobojan. Uzela je nekoliko stvari iz torbe i krenula
prema kupaonici.
Kopao sam po ormaru tražeći plahte i pokrivač. Stavio
sam posteljinu na pod pored kreveta, zahvalan što ću barem
imati priliku za razgovor. Abby se vratila iz kupaonice, a ja
sam bacio jastuk na pod, na vrh svoje prostirke, pa otišao
pod tuš.
Nisam gubio vrijeme, pa sam se brzo nasapunao i isprao
sam se u spavaću sobu.
Abby je ležala u krevetu, a prekrivač joj je bio navučen
do vrata. Moja prostirka nije bila nimalo primamljiva kao
krevet i Abby u njemu. Shvatio sam da ću posljednju noć
s njom provesti budan, slušajući kako diše, udaljen od nje
samo nekoliko centimetara, a neću je moći dodirnuti.
Ugasio sam svjetlo i smjestio se na pod. „Ovo je naša
posljednja noć zajedno, zar ne?“
„Ne želim se svađati, Trav. Samo spavaj.“
Okrenuo sam se prema njoj i nalaktio se. I Abby se okre-
nula prema meni.
„Volim te.“
Gledala me na trenutak. „Obećao si.“
„Obećao sam da ovo nije trik kako bismo se pomirili.
I nije.“ Posegnuo sam za njezinom rukom. „Ali ako je to
značilo da opet budem s tobom, ne mogu reći da nisam
razmišljao o tome.“
„Stalo mi je do tebe. Ne želim te povrijediti, ali trebala
sam odmah poslušati svoj instinkt. Nikad ne bismo uspjeli.“
„Ali voljela si me, zar ne?“
Skupila je usne. „Još uvijek te volim.“
Osjećaji su me preplavljivali u valovima, tako jaki da ih
nisam mogao razlikovati. „Mogu te zamoliti za uslugu?“
„Ako je to to... Ako smo stvarno završili priču, hoćeš li
mi dopustiti da te noćas samo grlim?“
„Mislim da to nije dobra ideja, Trav.“
Stavio sam ruku na njezinu.
„Molim te. Ne mogu spavati znajući da si mi tako blizu,
i da više nikad neću imati takvu priliku.“
Abby je gledala u mene nekoliko trenutaka, a onda se
namrštila. „Ne želim seks s tobom.“
„Ne tražim seks.“
Oči su joj neko vrijeme lutale po podu dok je razmišljala
o odgovoru. Konačno je čvrsto zatvorila oči, odmaknula se
od ruba kreveta i podigla pokrivač.
Uvukao sam se u krevet pored nje i brzo je privukao u
čvrst zagrljaj. Osjećaj je bio tako nevjerojatan da sam se, uza
svu napetost koja se osjećala u sobi, borio da se ne slomim.
„Nedostajat će mi ovo“, rekla je.
Poljubio sam je u kosu i privukao k sebi, pa priljubio
glavu uz njezin vrat. Spustila mi je ruku na leđa, a ja sam
udahnuo, kako bih osjetio njezin miris i urezao u sjećanje
ovaj trenutak.
„Ja... Mislim da ne mogu ovo, Travis“, rekla je i pokušala
se izvući.
Nisam je mislio prisiljavati, ali ako je to što je nisam
sam danima osjećao, smatrao sam da trebam ustrajati.
„Ne mogu“, ponovila je.
Znao sam na što misli. Bilo je izuzetno teško da budemo
zajedno na taj način, ali nisam želio da ovo završi.
„Onda nemoj“, rekao sam joj u uho. „Daj mi drugu
šansu.“
Nakon još jednog pokušaja da se oslobodi, prekrila je
lice objema rukama i zaplakala. Pogledao sam je i suze su
me zapekle u očima.
Nježno sam joj odmaknuo ruku i poljubio joj dlan. Drh-
tavo je uzdahnula dok sam je gledao u usne, a zatim ponovo
u oči.
„Nikada nikoga neću voljeti kao tebe, Golube.“
Zašmrcala je i dodirnula mi lice, s izrazom isprike u
očima. „Ne mogu.“
„Znam“, rekao sam i glas mi je pukao. „Nikad nisam ni
povjerovao u to da sam dovoljno dobar za tebe.“
Lice joj se zgrčilo i odmahnula je glavom. „Ma, nisi samo
ti u pitanju, Trav. Jednostavno ne odgovaramo jedno dru-
gom.“
Odmahnuo sam glavom u želji da se usprotivim, ali bila
je djelomično u pravu. Zaslužila je bolje, ono što cijelo vri-
jeme i priželjkuje. Tko sam, kvragu, ja da joj to oduzmem?
S tim priznanjem, duboko sam udahnuo i privukao nje-
Probudilo me komešanje koje je dolazilo iz prizemlja.
„Au!“ viknula je Abby iz kuhinje.
Strčao sam niz stepenice, usput navlačeći majicu preko
glave. „Jesi dobro, Golube?“ Hladni pod pod mojim sto-
palima slao mi je kroz tijelo valove neugode. „Sranje! Ovaj
pod je baš leden!“ Skakutao sam na jednoj nozi, a zatim na
drugoj, što je kod Abby izazvalo prigušeni smijeh.
Bilo je rano, vjerojatno pet ili šest sati, i svi su još spavali.
Abby se sagnula kako bi gurnula puricu u pećnicu, a moja
jutarnja erekcija u boksericama dobila je nov poticaj.
„Možeš se vratiti u krevet. Samo sam došla staviti puri-
cu“, rekla je.
„Dolaziš li i ti?“
„Da.“
„Onda kreni prva“, rekao sam i mahnuo rukom prema
stepenicama.
Svukao sam majicu kad smo se zavukli pod pokrivače,
povlačeći ih sve do vrata. Čvrsto sam je obgrlio rukama,
dok smo drhtali i čekali da nas ugrije toplina naših tijela.
Pogledao sam kroz prozor i vidio krupne pahuljice kako
padaju sa sivog neba. Poljubio sam je u kosu i izgledalo mi
je kao da se rastopila tu uza me. Dok smo ležali tako zagr-
„Pogledaj, Golube. Sniježi.“
Okrenula se prema prozoru. „Kao da je Božić“, rekla je i
lagano naslonila obraz na moja prsa. Uzdahnuo sam, a ona
je podigla pogled. „Što je?“
„Nećeš biti ovdje za Božić.“
„Sad sam ovdje.“
Razvukao sam usne u poluosmijeh i nagnuo se da polju-
bim njene. Odmaknula se i odmahnula glavom.
„Trav...“
Čvrsto je držeći, spustio sam bradu. „Ostalo mi je
manje od dvadeset četiri sata s tobom, Golube. Poljubit ću
te. Danas ću te puno ljubiti. Cijeloga dana. Svaki put kad
budem imao priliku. Ako želiš da stanem, samo reci, ali
dok to ne učiniš, potrudit ću se da zapamtim svaki trenutak
ovog posljednjeg dana s tobom.“
„Travis...“, počela je, ali nekoliko sekundi kasnije, spusti-
la je pogled s mojih očiju na usne.
Ne oklijevajući, nagnuo sam se i poljubio je. Uzvratila mi
je poljubac i, premda sam namjeravao da bude samo kratak
i sladak, razdvojio sam usne a njezino tijelo je reagiralo.
Jezik joj je skliznuo u moja usta, a svaki moj toplokrvni
muški dio tijela vrištao je da krenem punom parom napri-
jed. Privukao sam je sebi, a Abby je pomakla nogu u stranu
Nekoliko trenutaka kasnije, ležala je gola ispod mene.
Razodjenuo sam nas u dva hitra pokreta. Čvrsto sam priti-
snuo usne na njene, objema rukama stegnuo željeznu šipku
uzglavlja i brzim pokretom kliznuo u nju. Tijelo mi je smje-
sta oblila vrućina i nisam mogao prestati kretati se. Ulazio
sam u nju, potpuno nesposoban obuzdati se. Zastenjao sam
u njezine usne, kad je izvila leđa i privila bokove uz moje. U
jednom trenutku oslonila se stopalima o krevet, tako da se
može podići i pustiti me da što dublje uđem u nju.
S jednom rukom na željeznom uzglavlju, a drugom na
njezinom potiljku, zabijao sam se u nju opet i opet, a sve
što se dogodilo između nas, sva ona bol koju sam danima
osjećao, kao da je nestala. Svjetlost se probijala kroz prozore
kad su nam kapljice znoja izbile na koži i olakšale nam da
klizimo naprijed-natrag.
Baš kad sam trebao svršiti, noge su joj zadrhtale i zari-
la mi je nokte u leđa. Zadržao sam dah i nabio se u nju
posljednji put, stenjući, dok su mi snažni grčevi potresali
tijelo.
Abby se opustila, vlažne kose i mlitavih nogu i ruku.
mi se cijedio s kose i niz lice.
Abbyne oči su zasjale kad je čula kako u prizemlju netko
mrmlja. Okrenuo sam se na bok i pogledao je s čistim obo-
žavanjem.
„Rekao si da ćeš me samo poljubiti.“ Pogledala me onako
kako je to nekad radila, olakšavši mi pretvaranje.
„Zašto ne ostanemo u krevetu cijeli dan?“
„Došla sam ovamo kuhati, sjeti se.“
„Ne, došla si ovamo pomoći mi u kuhinji, a ja se ne
mislim javiti na dužnost idućih osam sati.“
Dodirnula mi je lice, a njezin izraz lica pripremio me na
ono što slijedi.
„Travis, mislim da...“
„Nemoj to reći, u redu? Ne želim o tome misliti sve dok
ne budem morao.“ Ustao sam i navukao bokserice, a zatim
otišao do njezine torbe. Izvadio sam joj odjeću i stavio je na
krevet, pa navukao majicu preko glave. „Želim ovo pamtiti
kao dobar dan.“
Činilo se da je vrijeme ručka došlo nedugo nakon što
smo se probudili. Dan je letio jebeno brzo. Užasavao sam se
svake minute i proklinjao sat dok se primicala večer.
Priznajem, stalno sam bio s njom. Nije bilo bitno je li ovo
predstava ili ne, odbijao sam prihvatiti istinu.
puricu, a Abby se ponosno nasmijala kad sam ustao dobivši
tu čast.
Klan Maddoxovih uništio je do temelja cijeli Abbyn trud
i zasuo je pohvalama.
„Hoće li nam ovo uopće biti dovoljno?“ Smijala se.
I tata se smješkao, prelazeći usnama preko vilice da bi
je očistio za desert. „Napravila si previše hrane, Abby. No,
mi se samo želimo namiriti do iduće godine... Osim ako ne
želiš da ovo ponovimo za Božić. Ti si sada Maddox. Očeku-
jem te na svim praznicima, ali ne samo da bi kuhala.“
Tatine su me riječi podsjetile na stvarnost i osmijeh mi je
zamro na usnama.
„Hvala ti, Jime.“
„Nemoj joj to govoriti, tata“, rekao je Trenton. „Mora
kuhati. Nisam jeo ovako dobro od svoje pete godine!“ Uba-
cio je polovicu pite u usta i zadovoljno mumljao.
Dok su moja braća pospremala stol i prala suđe, sjedio
sam s Abby na kauču, pokušavajući da je ne stežem previše
čvrsto. Tata se već povukao na spavanje, jer je punog trbuha
bio previše umoran da bi se trudio ostati budan.
Prebacio sam njezine noge preko svog krila i skinuo joj
cipele, masirajući joj palčevima tabane. Voljela je to, znao
nam je bilo dobro zajedno, iako sam duboko u sebi znao da
je došao trenutak da krene dalje.
Abby me voljela i bilo joj je previše stalo do mene da bi
me otjerala. Iako sam joj već rekao da ne mogu otići od nje,
konačno sam shvatio da je previše volim da bih joj sjebao
život tako što bih ostao, ili da bih je nepovratno izgubio ako
bismo ostali zajedno na silu, sve dok se ne zamrzimo.
„Bio je ovo najbolji Dan zahvalnosti otkako smo ostali
bez mame“, rekao sam.
„Drago mi je da sam bila s vama i to vidjela.“
Duboko sam uzdahnuo. „Drugačiji sam“, nastavio sam,
dvoumeći se povodom onoga što dalje reći. „Ne znam što
mi se dogodilo u Vegasu. To nisam bio ja. Razmišljao sam
samo o tome što bismo sve mogli kupiti tim novcem. Nisam
vidio koliko sam te povrijedio. Činjenica je da sam se htio
vratiti tamo, ali mislim da sam duboko u sebi znao - zaslu-
žio sam da me ostaviš. Zaslužio sam ne spavati i osjećati
bol. Trebalo mi je to kako bih shvatio koliko te trebam i
na što sam sve spreman da bih te zadržao u svom životu.
Rekla si da je gotovo i ja to prihvaćam. Drugačija sam osoba
god pokušavao, mislim da nisam dobar za tebe. Bili smo
prvo prijatelji i ja te ne želim izgubiti, Golubice. Uvijek ću
te voljeti, ali ako te ne mogu usrećiti, nema smisla tražiti da
mi se vratiš. Ne mogu zamisliti da sam s nekom drugom, ali
bit ću sretan i ako budemo samo prijatelji.“
„Želiš da budemo prijatelji?“
„Želim da budeš sretna. Što god to značilo.“
Nasmijala se i pogodila onaj dio moga srca koji je želio
povući sve što sam upravo izgovorio. Dio mene nadao se
da će mi reći da umuknem, da pripadamo jedno drugom.
„Kladim se u pedeset dolara da ćeš mi biti zahvalan na
ovome kad upoznaš svoju buduću ženu.“
„To je lagana oklada“, odgovorio sam. Nisam mogao
zamisliti život bez nje, a ona je već razmišljala o odvojenim
budućnostima. „Jedina žena koju bih ikada poželio oženiti
upravo mi je slomila srce.“
Obrisala je oči i ustala. „Mislim da je vrijeme da me
odvezeš kući.“
„Daj, Golube. Žao mi je, to nije bilo smiješno.“
„Ma, nije to, Trav. Umorna sam i stvarno želim ići doma.“
Uzdahnuo sam i kimnuo glavom, a zatim ustao. Abby
da pozdravi tatu. Stajao sam na vratima s našim torbama i
slušao ih kako dogovaraju božićno okupljanje.
Kad sam se zaustavio pred Morgan Hallom, osjećao sam
da se polako približavamo kraju, ali to nije spriječilo moje
srce da se raspadne. Nagnuo sam se kako bih je poljubio u
obraz, a zatim sam joj pridržao vrata gledajući je kako ulazi
u dom. „Hvala ti za danas. Nemaš pojma koliko si usrećila
moju obitelj.“
Zaustavila se u podnožju stepeništa i okrenula. „Reći ćeš
im sutra, zar ne?“
Pogledao sam prema autu u pokušaju da sakrijem suze.
„Prilično sam siguran da već znaju. Nisi ti jedina s pokeraš-
kim licem, Golubice.“
Ostavio sam je na stepenicama samu. Nisam se htio osvr-
tati. Odsad će mi ljubav mog života biti samo poznanica.
Nisam siguran kakav sam izraz imao na licu, ali nisam želio
da ga vidi.
Automobil je jurio dok sam vozio, brzinom znatno
većom od dopuštene, natrag do očeve kuće. Uteturao sam
u dnevni boravak, a Thomas mi je pružio bocu viskija. Već
su svi držali čaše.
„Rekao si im?“ upitao sam Trentona, napuklim glasom.
Trenton je kimnuo.
Pao sam na koljena, a braća su me okružila i spustila
ruke na moju glavu i ramena, u znak podrške.
Ovaj, i još mnogo drugih zanimljivih besteselera potražite u Fokusu!