Momčilo Đurđić jedan je od osnivača srpske Demokratske stranke i nekoć bliski suradnik pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića. Za Index piše o najavama da će kod Trebinja u BiH niknuti aerodrom.
Članak od prije para dana objavljen na Indexu, stavljen pod naslov "Vučić gradi aerodrom desetak kilometara od granice sa Hrvatskom. Zašto?", pored pregršt zanimljivih informacija i različitih stavova, kao neka vrsta psihološkog preseka, ukazuje nam koliko su odnosi Srbije i Hrvatske još uvek bremeniti razumljivim, ali preteranim, iracionalnim strahovima.
Ta vrsta blokade i "anesteziranosti neprijatnim istorijskim iskustvom" udaljava nas od pravih, vrlo često očiglednih i jednostavnih motiva, da bi u prvi plan stavila skrivene koji su po pravilu plod odmaštanih strahova, u funkciji propagandnog rata.
Indexov članak nam daje tri ugla gledanja projekta izgradnje aerodroma kod Trebinja kao koncesione investicije vlade Srbije. U daljem tekstu neću komentarisati ugao posmatranja analitičara međunarodnih odnosa Branimira Vidmarovića s obzirom da svaku njegovu reč potpisujem.
Kada bi bilo mnogo više temeljnih, dobronamernih iIi relaksiranih posmatrača kao što je on, pogotovo sa ove strane, nivo komunikacije između Srba i Hrvata bi bio na mnogo višoj tački nego je danas.
Reakcija Hrvatske sasvim je razumljiva
Reakcija Hrvatske (?) na ovaj projekat izražena kroz brigu dubrovačke administracije po pitanju izvorišta za vodosnabdevanje Dubrovnika sasvim je razumljiva, ali projektno rešiva i zakonski obavezna, pogotovo imajući u vidu zajedničke propise koji omogućavaju državama da značajno utiču kada su u pitanju projekti koji imaju granične Ili prekogranične reperkusije.
Opravdane strahove koji Dubrovčani nose iz ratnih, traumatičnih devedesetih autor stavlja ih u kontekst aktuelne ukrajinske krize izazvane ruskom agresijom. Index navodi tvrdnje nekih medija da bi aerodrom "…mogao postati vojno-zrakoplovna baza Rusije".
Rekao sam da Vidmarovića neću komentarisati, ali ću ga citirati, kada kaže da Rusija nije mogla ishodovati od srbijanskih vlasti čak ni diplomatski status za svoj "logistički centar" u Nišu (čitaj:vojnu bazu) pa je očekivati direktno vojno prisustvo ruskih snaga u Hercegovini, sa ukrajinskim prtljagom, čista snohvatica.
Ako uzmemo u obzir da se, prema rečima sagovornice u analizi, aerodrom spominje još od 2006. a planira od 2020., teško bi ga se moglo dovesti u kontekst aktuelnih događanja koje niko nije mogao ni da nasluti pre dvadesetak meseci. Tada su zvanično, 23. jula 2020. Srbija i Republika Srpska krenule u ovu kapitalnu investiciju.
"Bok, predsjedniče. Kaj se dela?!"
Pogotovo je izlišna briga hrvatske strane imajući u vidu ulogu Srpske - sigurno ne bez autorizacije Beograda - u podršci izgradnje Pelješkog mosta koji najveću važnost ima upravo za dubrovačku regiju.
Podsetimo se da je na predlog Milorada Dodika Skupština RS-a 19. jula 2019. stavila veto na zabranu dalje izgradnju Pelješkog mosta, dok se ne reše međugranični problem Hrvatske I BiH, koju je bošnjačko-hrvatski (?!) dvojac pokušao da nametne. Današnji gradonačelnik Banjaluke a tadašnji opozicioni poslanik Draško Stanivuković, povodom veta podrške hrvatskoj strani, obratio se cinično i podsmešljivo Dodiku sa skupštinske govornice rečima: "Bok, predsjedniče. Kaj se dela?!"
Dakle, dok se Dubrovnik mršti i brine, Mostar ćuti. Odnosi Srba i Hrvata posle ratnih devedesetih nikada nisu bili na višem nivou, u BiH. Ne treba imati iluziju da se tu radi o neočekivano otkrivenoj ljubavi ali je potpuno jasno da je nepromišljena i opasna politika koju Izetbegović vodi prema njima gurnula Hrvate i Srbe jedne drugima u zagrljaj.
Ako je Mostar još i "namirisao" ekonomske benefite zračne luke za regiju, o kojima ćemo u finalu, a nos hercegovačkog Hrvata to itekako ume, siguran sam da će ovaj projekat imati njihovu nepodeljenu podršku.
Nerazumijevanje poante
Koliko god se Dodik "ložio" na Ruse njemu je, a i Vučiću, savezništvo sa BiH Hrvatima na terenu i u procesima razrešenja teške institucionalne krize dugoročno daleko važnije nego imaginarna podrška Rusije koja je, bojim se, na putu bez povratka.
Pre nego što se pozabavimo onim što ja smatram pravim razlozima Vučića i Dodika da krenu ovu kapitalnu investiciju, osvrnuo bih se na stanovišta analitičarke Ivane Marić koja za projekat izgradnje aerodroma kod Trebinja veli da je to predizborni trik koji se periodično reciklira, nešto sa čime se ljudi zafrkavaju, što se ismejava…
Ovom potpunom nerazumevanju poente, rame uz rame stoje regionalni župan Dobroslavić i dubrovački gradonačelnik Franković. Jedno je pričati o aktuelnim sporovima oko pisma, kulture, "srpskog sveta", vodosnabdevanja i zaštite okoliša, a druga je stvar, karakteristična za ovu "trojku", neprepoznavati poslovne dimenzije i dovoditi u pitanje fizibilnost, održivost i ekonomski smisao ovog projekta.
Dakle - zašto?
Tu dolazimo do ključne, poslednje reči u naslovu Indexovog članka, a koju niko u njegovom tekstu nije ni pokušao ozbiljnije da eksplicira razmatrajući ekonomsku, privrednu i socijalnu pozadinu projekta aerodroma. Dakle - "Zašto?"
Postaviti pitanje šta će najmnogoljudnijoj i najvećoj državi u regiji, koja pritom ne izlazi na more, civilni aerodrom na dvadesetak kilometara od Jadranskog mora, 30 km od Dubrovnika i 35 km od Bokokotorskog zaliva je za mene izraz začuđujućeg nerazumevanja logičnog i očiglednog.
Čak je i Vučić, verovatno u želji da skine pozornost sa svojih pravih namera, govorio o projektu kao neisplativom ali u funkciji pomoći nerazvijenim delovima Republike Srpske. Ta socijalna funkcija je, naravno, u igri, ali je ona deo kolaterale, više tu da odvuče pažnju nego da istakne prave ciljeve.
Svi na more, jeftino ili besplatno!
Osnovna namena budućeg aerodroma treba da bude razvoj masovnog, jeftinog, verovatno i "vaučerskog" turizma namenjenog srbijanskim građanima koji uglavnom gravitiraju crnogorskom primorju. Srbija je poslednjih godina stavila u civilnu funkciju i aerodrom u Kraljevu tako da sa aerodromima u Beogradu i Nišu pokriva najveći deo stanovništva.
Takođe, u sklopu populističkih mera koje Vučićeva vlast praktikuje i pre korone a pogotovo tokom nje, vaučerizacija turističkih potreba prosečnih I siromašnijih srbijanskih porodica poprima sve značajnije razmere. Nemoj da vas začudi što mozak koji je onomad marketinški odlično iskoristio Pokret Nesvrstanih i pompezno obeležio njegov jubilej u Beogradu, neće posegnuti za još jednim "retro manirom" Titovog ranog socijalizma - Svi na more, jeftino ili besplatno!
Sezonski gastarbajting
Pored turista, još jedna značajna i sve veća grupa će dobiti u aerodromu zgodnu gravitacionu tačku. To su sezonski radnici, pre svega iz Srbije, ali i iz svih delova Republike Srpske. Broj sezonskih radnika koji dolaze iz Srbije poslednjih 10-15 godina, pogotovo u kontekstu masovnog odliva radne snage iz Hrvatske prema Zapadu I Severu, čini ovu grupaciju presudnom za funkcionisanje restoranske i smeštajne infrastrukture duž cele Jadranske rivijere, pre svega dalmatinske i bokokotorske.
Sezonski radnici za Vučića jesu najbolja "hibridna" ciljna grupa, ekonomski model od koga svi imaju samo koristi. Tri do šest meseci godišnje su izvan Srbije, smanjuje unutrašnju nezaposlenost I socijalne tenzije, potom se vraćaju nazad trošeći u Srbiji napolju zarađene pare I egzistencijalno zbrinjavajući sebe tokom cele godine.
Taj sezonski gastarbajting bi poželela svaka vlast. Ono što je politički najvažnije jeste činjenica da obe grupe - i oni koji će koristiti aerodrom da brzo, jeftino i lako odu na odmor, kao i oni koji će ga koristiti da pod istim uslovima odlazeći da rade - sutra izlaze na izbore u Srbiji.
Dodatni, logistički transportni značaj aerodrome u Trebinju za brzu i laku opskrbu pre svega crnogorske rivijere tokom turističke sezonu takođe će doći do punog izražaja. Koncept zasnovan na masovnosti i jeftinim letovima doprineće mnogo boljoj personalnoj komunikaciji Hrvata, Srba i Crnogoraca pogotovo imajući u vidu da je danas iz Beograda i Niša daleko jeftinije putovati do Štokholma, Kopengahena i Frankfurta nego do Zagreba, Dubrovnika ili Tivta?!
Izlišno je i govoriti, o značaju postojanja još jednog aerodroma kao neke vrste rezervnog položaja za aerodrome u Čilipima i Tivtu, u sezonskim špicevima, ali i u mogućnosti povećanja broja letova sa udaljenijih destinacija za turiste kojima je krajnje odredište Dubrovnik ili Kotor. Konačno, razlike u troškovima drumskog i avio saobraćaja za potrebe turističkih putovanja koje su se I do sada razvijale u korist isplativosti avio saobraćaja, energetskom krizom zbog rata u Ukrajini doprineće daljoj favorizaciji ovog prevoznog sredstva.
Kulturno-turistička dimenzija
Na kraju, a na tragu relaksiranosti koju je Vidmarović uneo u Indexov tekst, razmotrimo i kulturno-turističku dimenziju koji bi ovaj projekat mogao imati. Nikad ne treba zanemariti kolektivnu emociju koju katolički I pravoslavni Hercegovci (Hrvati, Srbi I Crnogorci) gaje za svoju "svetu zemlju".
Hercegovački krš je za mnoge od njih bio i ostao polazna tačka za "osvajanje" Zagreba, Beograda, Novog Sada… Srpski biznismen poreklom iz Gacka, rođeni brat Vuka Draškovića i srbijanski "kralj jeftinih slatkiša i vina" Rodoljub Drašković, podigao je u čast Jelene Anžujske, na "svetoj hercegovačkoj zemlji", srednjovekovni zamak?!
On se nalazi u "zagrljaju" reke Trebišnice, na samo nekoliko kilometara od lokacije budućeg aerodroma. Ova monumentalna građevina sigurno neće biti mesto sa koga će Srbi krenuti opet u pohod na Dubrovnik, ali može biti turistička atrakcija od koje će svi imati koristi.
Takođe, "svetost zemlje hercegovačke" istakao je osamdesetih godina i čuveni meksički arheolog Karlos Salinas ustvrdivši da se na samoj granici sa Hrvatskom, na lokaciji Gabela, nalazila drevna Troja. Gabela je na samo stotinak kilometara od budućeg aerodroma. A gde je Troja i Zamak, tu su krstaši i Jerusalim.
Možda je konačno došlo vreme da svoju tragikomičnu "arijevštinu", nacionalne mitove i legende koji su nas u 20. veku motivisali i raspaljivali da jedni drugima "puštamo krv", u 21. veku iskoristimo da na njima zajednički pravimo novce. Tu jedan dobro postavljeni, novi aerodrom može biti samo od koristi. Svima.
*Stavovi izneseni u kolumnama i komentarima su osobni stavovi autora i ne odražavaju nužno stav redakcije Index.hr portala