“On definitivno bulji u tebe”, prošaputala je America, naslonjena tako da može viriti po dvorani.

 

“Prestani gledati, ludo, vidjet će te.”

 

America se nasmijala i mahnula. “Već me vidio. I svejedno još uvijek bulji.”

 

Oklijevala sam za trenutak pa konačno skupila snage da pogledam u njegovu smjeru. Parker je gledao ravno u mene i smješkao se. Uzvratila sam mu osmijehom, zatim se pretvarala da nešto pišem na laptopu.

 

“Gleda li još uvijek?” promrmljala sam.

 

“Aha”, zahihotala je.

 

Nakon nastave Parker me zaustavio u hodniku.

 

“Nemoj zaboraviti na tulum ovoga vikenda.”

 

“Neću”, odgovorila sam pristojno. Trudila sam se ne treptati previše ili nekako drukčije ispasti smiješna. 

 

America i ja otišle smo preko tratine do kantine u kojoj smo se trebale naći na ručku s Travisom i Shepleyjem. Kad su nam se njih dvojica približila, America se i dalje smijala Parkerovu ponašanju.

 

“Hej, dušo”, pozdravila je America svojeg dečka i poljubila ga u usta. 

 

“Što ti je toliko smiješno?” pitao je Shepley.

 

“Oh, ma jedan je tip cijelo vrijeme buljio u Abby za vrijeme nastave. Totalno ga je bilo slatko vidjeti.”

 

“Dokle god bulji u Abby, dobro je”, Shepley je namignuo.

 

“Tko je to bio?” namrštio se Travis.

 

Prtljala sam po ruksaku i približila se Travisu kako bi mi ga mogao skinuti s leđa i nakratko pričuvati. Odmahnula sam glavom. “Ma, Mare ima priviđenja.”

 

“Abby! Stvarno si najobičnija lažljivica! Bio je to Parker Hayes i bilo je tako očito! Tip je praktički slinio.”

 

Travisovo lice imalo je izraz gađenja. “Parker Hayes?”

 

Shepley je uhvatio Americu za ruku. “Ajmo na ručak. Idemo uživati u specijalitetima naše kantine.”

 

America ga je ponovno poljubila u znak pristanka, a Travis i ja krenuli smo za njima. Stavila sam svoj pladanj između Americe i Fincha, ali Travis nije sjeo na svoje uobičajeno mjesto. Umjesto toga, sjeo je nekoliko mjesta dalje. Tek tad mi je sinulo da na putu prema ovamo nije prozborio ni riječ. 

 

“Trav, jesi dobro?” pitala sam.

 

“Ja? Dobro. Zašto?” rekao je, pokušavajući namjestiti blag izraz lica. 

 

“Nekako si tih.”

 

Nekoliko članova nogometne momčadi približilo se stolu i sjelo, glasno se smijući. Dok je prebirao po tanjuru, Travis nije mogao sakriti koliko je nervozan. Chris Jenks bacio je prženi krumpirić na Travisov pladanj. 

 

“Što je, Trav? Čuo sam da si povalio Tinu Martin. Psuje te cijeloga dana.”

 

“Jenks, aj začepi”, odgovorio mu je Travis, ne dižući pogled sa svog tanjura. 

 

Nagnula sam se naprijed tako da je snažni div koji je sjedio pokraj Travisa mogao osjetiti bijes iz mog pogleda. “Chris, odjebi.”

 

Travisove oči srele su se s mojima. “Mogu se sam brinuti za sebe, Abby…”

 

“Žao mi je, ali…”

 

“Ne želim da ti je žao. Ne želim da ti bude išta”, otresao se na mene pa se podigao od stola i izjurio van. 

 

Finch me pogledao i podigao obrve. “Vau. Što je to bilo?”

 

Nabola sam kroket na vilicu i otpuhnula. “Nemam pojma.”

 

Shepley me potapšao po ramenu. “Nema ovo veze s tobom. Nisi ti učinila ništa loše, Abby.”

 

“Samo mu se neke stvari motaju po glavi”, dodala je America.

 

“Kakve stvari?” pitala sam.

 

Shepley je slegnuo ramenima i usredotočio se na tanjur pred sobom. “Već si dosad baš i mogla shvatiti da treba more strpljenja da bi s Travisom bio prijatelj. On je svijet za sebe.”

 

Odmahnula sam glavom. “To je Travis kojega svi vide. No, nije i Travis kojega ja poznajem.”

 

Shepley se nagnuo prema meni. “Nema tu razlike. Moraš se samo prepustiti.”

 

Nakon nastave odvezla sam se s Americom do stana i vidjela da Travisov motor nije tamo. Otišla sam u njegovu sobu i skupila se na krevetu. Ujutro mi se činilo da je sve u redu. Bilo mi je nevjerojatno da nisam primijetila da mu nešto smeta iako smo zajedno provodili tako mnogo vremena. I ne samo to. Bilo mi je užasno što America očito zna o čemu se radi, a ja nemam pojma. Disanje mi se ujednačilo i usporilo, a oči su mi postale teške; nije prošlo dugo, a ja sam zaspala. Kad sam se probudila, bila je noć. Iz dnevne sobe čuli su se prigušeni glasovi, uključujući i Travisov, duboki. Šuljala sam se hodnikom, zatim sam se ukočila kada sam čula svoje ime.

 

“Abby to razumije, Trav. Nemoj se time zamarati”, rekao je Shepley.

 

“Već ideš na tulum s parovima, što ima loše u tome da je pozoveš van?” pitala je America.

 

Ukočila sam se još više, čekajući njegov odgovor. “Ne želim izlaziti s njom na spoj; želim samo biti u njezinoj blizini. Ona je… drugačija.”

 

“Drugačija na točno koji način?” pitala je America iznervirano.

 

“Ne trpi moja sranja, što je osvježenje. Rekla si i sama Mare, ja nisam njezin tip. To jednostavno…nije tako s nama.”

 

“Ti si više njezin tip nego što misliš”, odbrusila mu je America.

 

Ustuknula sam što sam tiše mogla, a kada je drveni pod zaškripio pod mojim bosim nogama, uhvatila sam kvaku na vratima Travisove sobe pa zakoračila u hodnik.

 

“Hej, Abby”, rekla je America sa smiješkom. “Kako si spavala?”

 

“Spavala sam pet sati. To je više bila koma nego spavanje.”

 

Travis je buljio u mene na trenutak, a kada sam mu se nasmiješila, prišao mi je, zgrabio me za ruku i odveo hodnikom do svoje sobe. Zatvorio je vrata i osjećala sam kako mi srce lupa u prsima. Bila sam spremna čuti nešto što će mi potpuno skršiti ego. 

 

Namrštio je čelo. “Jako mi je žao, Golube. Bio sam seronja prema tebi.”

 

Pao mi je kamen sa srca kad sam vidjela kajanje u njegovim očima. “Nisam imala pojma da si ljut na mene.”

 

“Nisam ljut na tebe. Samo imam lošu naviku da se istresam na one do kojih mi je najviše stalo. Znam da je to jadan izgovor, ali žao mi je”, rekao je i čvrsto me zagrlio. Naslonila sam obraz na njegova prsa.

 

“A na što si bio ljut?”

 

“Ma, nije važno. Ti si jedino što mi je važno.”

 

Odmaknula sam i pogledala ga u oči. “Mogu se nositi s tvojim promjenama raspoloženja.”

 

Njegov je pogled prelazio po mojem licu nekoliko trenutaka prije nego što su mu se usne razvukle u topao osmijeh. “Ne znam zašto me trpiš, a i ne znam što bih da to ne činiš.”

 

Mogla sam osjetiti miris cigareta i mentola u njegovu dahu i pogledala sam u njegove usne. Tijelo mi je reagiralo na njegovu blizinu. Travisov se izraz lica promijenio, a njegovo se disanje ubrzalo – i on je to primijetio. Naslonio se na mene, i oboje smo poskočili kada mu je iznenada zazvonio mobitel. Uzdahnuo je i izvadio ga iz džepa.

 

“Da. Hoffman? Isuse… U redu. Bit će to laka lova. Jefferson?” Pogledao me i namignuo. “Bit ćemo tamo.” Prekinuo je i uzeo me za ruku. “Idemo.” Odvukao me niz hodnik. “Zvao je Adam”, rekao je Shepleyju. “Brady Hoffman bit će u Jeffersonu za devedeset minuta.”

 

Shepley je kimnuo i ustao, vadeći mobitel iz džepa. Brzo je utipkao tu vijest, i poslao ekskluzivne poruke onima koji su znali za Krug. Tih desetak brojeva poslat će poruke na još desetak kontakata sa svoje liste, i tako dalje, sve dok svaki član ne bude jasno znao gdje će se ovaj put održati borba. 

 

“Idemo”, rekla je America, smiješeći se. “Bolje da se osvježimo.”

 

Zrak u stanu bio je u isto vrijeme napet i ležeran. Činilo se kako je Travis najmanje opterećen situacijom. Obuo je čizme i navukao bijelu majicu kao da se upravo spremamo obaviti nešto posve uobičajeno. America me provela kroz hodnik do Travisove sobe i namrštila se.

 

“Moraš se presvući, Abby. Ne možeš takva na borbu.”

 

“Zadnji put sam nosila jebeni džemper i nisi ništa rekla”, prosvjedovala sam.

 

“Mislila sam da nećeš htjeti ići. Evo ti ovo”, bacila je odjeću na mene. “Obuci to.”

 

“Ma, neću to nositi.”

 

“Idemo!” viknuo je Shepley iz dnevne sobe.

 

“Požuri!” dobacila mi je America pa odjurila do Shepleyja. 

 

Obukla sam duboko dekoltirani žuti top i uske traperice spuštenog struka koje mi je America dobacila, zatim sam obula cipele s visokom potpeticom. U hodu sam iščetkala kosu. America je izišla iz svoje sobe u zelenoj babydoll-haljini i štiklama iste boje, a kada smo se pojavile, Travis i Shepley stajali su na vratima.

 

Travisova su se usta otvorila. “A, ne, ovo ne dolazi u obzir. Vi hoćete da stradam? Izvoli se presvući, Golubice.”

 

“Molim?” pitala sam, gledajući dolje.

 

America je stavila ruke na bokove. “Izgleda slatko, Trav, pusti je na miru!”

 

Travis me uzeo za ruku i odveo u hodnik. “Odjeni se u majicu… i tenisice. Nešto udobno.”

 

“Molim? Zašto?”

 

“Zato što ću više brinuti o tome tko ti gleda u cice nego o Hoffmanu”, rekao je, zastajući na vratima. 

 

“Mislila sam da te nije briga što itko drugi misli?”

 

“To je posve drugi scenarij, Golubice”, Travis je pogledao prema mojim grudima pa opet u mene. “Ne možeš ovo odjenuti za borbu i zato te molim… Ma, samo se presvuci”, zamucao je, ugurao me u sobu i zatvorio vrata za mnom.

 

“Travis!” vikala sam. Skinula sam štikle i ugurala noge u starke, zatim sam skinula top, bacila ga na drugu stranu sobe. Prebacila sam preko glave prvu pamučnu majicu koju sam našla, a onda sam 

otrčala niz hodnik, zastavši pred vratima. 

 

“Ovako bolje?” pitala sam, vezujući kosu u rep.

 

“Uh. Da!” rekao je Travis, s olakšanjem. “Ajmo!”

 

Odjurili smo na parkiralište. Skočila sam na Travisov motor dok ga je on palio i kretao, zatim smo odletjeli prema koledžu. Stisnula sam ga i, potpuno očekivano, jurnjava mi je podigla adrenalin, gotovo sam ga mogla osjetiti kako mi struji žilama. Travis se dovezao preko nogostupa, parkirajući motor u hladu iza zgrade Jefferson u kojoj se poučavala umjetnost. Stavio je sunčane naočale na vrh glave i uhvatio me za ruku, smijući se dok smo se šuljali prema stražnjem dijelu zgrade. Zaustavio se pred otvorenim prozorom suterena. Kad sam shvatila što slijedi, razrogačila sam oči.

 

“Čekaj. Šališ se.”

 

Travis se nasmijao. “Ovo je VIP-ulaz. Trebala bi vidjeti kako drugi ulaze.”

 

Odmahnula sam glavom dok je ulazio kroz prozor i zatim nestao. Nagnula sam se i pozvala u prazno. “Travis!”

 

“Tu dolje, Golubice. Samo prvo spusti noge, uhvatit ću te.” 

 

“Ti si potpuno lud ako misliš da ću skočiti u prazno, u totalnom mraku!”

 

“Uhvatit ću te! Obećavam! Ajde, spuštaj tu guzu i upadaj!”

 

Uzdahnula sam i uhvatila se za glavu. “Ovo je totalna ludost!” Sjela sam i nagnula se naprijed sve dok mi pola tijela nije visilo u mraku. Okrenula sam se na trbuh i pokušala stopalima pronaći Travisovu ruku, ali sam se poskliznula i uz vrisak počela padati unatrag. Zgrabile su me nečije ruke i iz mraka sam začula Travisov glas.

 

“Padaš kao curica”, nasmijao se. Spustio mi je noge na zemlju pa me povukao dublje u mrak. 

 

Nakon desetak koraka mogla sam čuti poznato izvikivanje brojeva i imena, zatim su osvijetlili i prostoriju. U kutu je bila postavljena lampa, koja je osvjetljavala sobu dovoljno da mogu razabrati Travisovo lice.

 

“Što sad radimo?”

 

“Čekamo. Adam mora izgovoriti svoje prije nego što ja uđem.”

 

Uzvrpoljila sam se. “Da ja čekam ovdje? Ili da uđem unutra? Gdje da stanem kad počne borba?Gdje su Shep i Mare?”

 

“Oni su ušli na drugi ulaz. Samo me prati van: neću te pustiti samu među te morske pse. Ostani pored Adama; on će te čuvati da te ne zgnječe. Ne mogu baš istovremeno paziti na tebe i zadavati 

udarce.”

 

“Da me ne zgnječe?”

 

“Bit će tu večeras puno ljudi. Brady Hoffman je s državnog sveučilišta. Oni tamo imaju svoj vlastiti Krug. Bit će tu i naša i njihova ekipa pa će u dvorani biti ludnica.”

 

“Jesi nervozan?” pitala sam.

 

Nasmijao se, pogledavši me. “Ne. Ti mi djeluješ nervoznjikavo.”

 

“Možda”, priznala sam.

 

“Ako će ti to pomoći, neću mu dopustiti ni da me dotakne. Neću mu dopustiti da me nijednom udari, čak ni zbog njegovih navijača.”

 

“Kako to misliš izvesti?”

 

Slegnuo je ramenima. “Obično im dopustim da zadaju jedan udarac – da izgleda pošteno.”

 

“Ti…? Ti dopuštaš njima da te udare?”

 

“Pa ne bi bilo zabavno da samo masakriram nekoga i da taj netko ne zada ni jedan udarac. To nije dobro za biznis, onda se nitko ne bi kladio protiv mene.”

 

“Kakva hrpa sranja”, rekla sam i prekrižila ruke. 

 

Travis je podignuo obrvu. “Misliš da te zajebavam?”

 

“Teško mi je povjerovati da te netko udara samo kada mu to ti dopustiš.”

 

“Hoćeš li se kladiti, Abby Abernathy?” nasmijao se i zainteresirano me pogledao. 

 

I ja sam se nasmijala. “Da, hoću. Kladim se da će te jednom udariti.”

 

“A ako ne udari? Što ako ja dobijem okladu?” pitao je.

 

Slegnula sam ramenima dok se urlanje s druge strane zida pretvorilo u urnebes. Adam je pozdravljao gomilu pa govorio o pravilima. Travisove usne razvukle su se u širok osmijeh.

 

“Ako ti dobiješ, živjet ću mjesec dana bez seksa.”

 

Podigla sam obrvu, a on se ponovno nasmiješio. “Ali, ako ja dobijem, moraš živjeti mjesec dana kod mene.”

 

“Ma, daj. Pa ionako sam kod tebe! Kakva ti je to oklada?” vikala sam nadglasavajući buku.

 

“Popravili su danas bojlere u Morganu”, rekao je Travis i namignuo mi. 

 

Nestalo je napetosti s mog lica kad je Adam prozvao Travisovo ime. “Sve je vrijedno toga, samo da te gledam kako pokušavaš živjeti u apstinenciji.”

 

Travis me poljubio u obraz pa izišao, držeći se uspravno. Slijedila sam ga i kada smo prešli u sljedeću prostoriju, bila sam zapanjena brojem ljudi koji se nakrcao u ovaj mali prostor. Moglo se samo stajati, no kad smo ušli u dvoranu, činilo se kako se svi nekamo guraju i pritom još urlaju. Travis je kimnuo u mojem smjeru, zatim mi se na ramenu stvorila Adamova ruka i privukla me k sebi. Nagnula sam se prema njegovu uhu.

 

“Stavljam dvjesto na Travisa”, rekla sam.

 

Adamove su se obrve podignule dok me gledao kako iz džepa izvlačim dvije novčanice s likom Benjamina Franklina. Ispružio je dlan, a ja sam mu spustila novac u ruku. “Ti baš i nisi mala dobrica kakva sam mislio da jesi”, rekao mi je kao da me hvali. 

 

Brady je bio barem za glavu viši od Travisa, i progutala sam knedlu kada sam ih vidjela kako stoje jedan uz drugoga. Zapravo, Brady je bio golem, dvaput jači od Travisa i snažnih mišića. Travisov izraz lica nisam mogla vidjeti, ali na Bradyjevu se vidjelo da je itekako željan krvi. Adam mi je prislonio usne na uho.

 

“Mali, možda bi bilo dobro da začepiš uši.”

 

Prekrila sam uši rukama, i Adam je dao znak. Umjesto da napadne, Travis se izmaknuo nekoliko koraka. Brady je zamahnuo, a Travis se sagnuo nadesno. Brady je ponovno zamahnuo, a Travis se ponovno sagnuo i okrenuo na drugu stranu.

 

“Koji vrag? Ovo nije boksački meč, Travis!” vikao je Adam.

 

Travis je udario Bradyja u nos. Vika u podrumu postala je zaglušujuća. Travis je lijevom rukom raspalio Bradyja u čeljust. Uhvatila sam se za glavu svaki put kad je Brady pokušavao udariti Travisa. No, svaki put bilo je – u prazno. No, kad ga je Travis raspalio laktom u lice, Brady je počeo posrtati prema svojim navijačima. I baš kad sam pomislila da je skoro gotovo, Brady je odlučio ponovno napasti. Nakon svakog primljenog udarca, slijedio je njegov pokušaj da uzvrati. Činilo se da više ne može pratiti. Obojica su bila znojna, i uzdahnula sam kada je Brady promašio još jednom, no ovaj put udarajući šakom u betonski stup. Presavio se od boli, držeći šaku stisnutu pod tijelom. Travis je pojurio da mu zada završni udarac. Bio je neumoran. Prvo je raspalio koljenom Bradyjevo lice, zatim ga je udarao u tijelo sve dok Brady nije pao i udario u tlo. Galama je eksplodirala kada je Adam otišao s mjesta na kojem smo stajali da bi bacio crvenu krpu na Bradyjevo krvavo lice. 

 

Travis je nestao među svojim navijačima, a ja sam se stisnula uza zid, pokušavajući se vratiti na mjesto odakle smo došli. Stigla sam do lampe i preplavilo me olakšanje. Na trenutak sam se prestrašila da će me srušiti i pregaziti. Oči su mi bile uprte prema vratima. Čekala sam da se gomila raziđe. Nakon nekoliko minuta i bez ikakva znaka od Travisa, bila sam spremna krenuti natrag prema prozoru kroz koji smo ušli. Uz toliko ljudi koji su pokušavali izići, nije mi se činilo baš pametnim tražiti drugi izlaz. Baš kada sam zakoračila u tamu, čula sam nečije korake kako odzvanjaju po betonskom podu. Travis me panično tražio.

 

“Golubice!”

 

“Tu sam!” povikala sam i bacila mu se u zagrljaj.

 

Travis me pogledao i namrštio se. “Usrao sam se od straha gdje si! Umalo sam imao još jednu borbu, samo da te nađem… I kada sam konačno došao ovamo, više te nije bilo.”

 

“Drago mi je da si stigao. Nije me baš veselila ideja da se sama i po mraku pokušavam iskobeljati odavde.”

 

Zabrinutost s njegova lica zamijenio je osmijeh. “Mislim da si izgubila okladu.”

 

Adam je upao, pogledao me, zatim Travisa. “Moramo razgovarati.”

 

Travis mi je namignuo. “Ostani tu. Odmah ću se vratiti.”

 

Nestali su u tami. Adam je nekoliko puta podizao glas, ali nisam mogla razumjeti što govori. Travis se vratio, stavljajući hrpu novčanica u džep i dobacio mi kroz smijeh: “Trebat će ti više odjeće.”

 

“Stvarno misliš da ostanem s tobom mjesec dana?”

 

“Bi li ti od mene tražila da mjesec dana budem bez seksa?”

 

Nasmijala sam se. Naravno da bih. “Bolje da odemo do doma.”

 

Travis je likovao. “Ovo će biti veselo.”

 

Pokraj nas je prolazio Adam. Prije nego što se izgubio u masi, u dlan mi je utisnuo moju zaradu. Travis je podigao obrvu. “Uložila si lovu?”

 

Nasmijala sam se i slegnula ramenima. “Mislila sam da mi to treba, za potpuni doživljaj.”

 

Odveo me do prozora i ispuzao van pa se okrenuo kako bi mi pomogao da i ja izađem na svježi noćni zrak. Odnekud iz tame cvrčali su cvrčci i činilo mi se da prestaju samo kako bi nas pustili da prođemo. Mondo-trava posađena uz pločnik zibala se na povjetarcu. Podsjećala me na zvuk koji stvara ocean kad mu ne priđeš dovoljno blizu da bi jasno čuo kako udaraju valovi. Nije bilo ni prevruće, ni prehladno. Noć je bila savršena.

 

“Zašto ti uopće želiš da ja ostanem s tobom?” pitala sam dok smo hodali prema mojoj sobi. Travis je slegnuo ramenima i gurnuo ruke u džepove.

 

“Nemam pojma. Sve je nekako bolje kada si mi ti u blizini.”

 

Toplina koju sam osjetila od njegovih riječi brzo je nestala kada sam spazila da po majici ima crvene mrlje. “Bljak. Imaš krvi, svuda po sebi.”

 

Travis je nezainteresirano spustio pogled pa mi otvorio vrata, pokazujući mi da uđem. Prošla sam pokraj Kare, koja je učila na krevetu i izgledala kao da je zatočena među svim tim knjigama koje je naslagala oko sebe. 

 

“Jutros su popravili bojlere”, rekla mi je.

 

“Čula sam”, odgovorila sam joj, kopajući po svojem ormaru.

 

“Hej”, pozdravio ju je Travis. Karino se lice izobličilo dok je gledala Travisovu znojnu i krvavu figuru.

 

“Travis, ovo je moja cimerica Kara Lin. Kara, ovo je Travis Maddox.”

 

“Drago mi je”, rekla je Kara, gurajući naočale na vrh nosa. 

 

Pogledala je prema mojim natrpanim torbama. “Seliš?”

 

“Ma, ne. Samo sam izgubila okladu.”

 

Travis se zagrcnuo od smijeha pa uhvatio moje torbe. 

 

“Spremna?”

 

“Aha. Samo… Kako ćemo nositi sve ovo do tvog stana? Da te podsjetim, s motorom smo.”

 

Travis se nasmijao i izvadio mobitel. Odnio je moju prtljagu na ulicu i za nekoliko minuta tu se stvorio Shepleyjev stari crni charger. Staklo na suvozačkom mjestu spustilo se i provirila je poznata 

glava. America.

 

“Hej, piliću!”

 

“Hej, ti. U Morganu su proradili bojleri. Ti još uvijek ostaješ sa Shepom?”

 

Namignula je. “Da, mislila sam ostati još noćas. Nego, čula sam da si izgubila okladu.”

 

Prije nego što sam stigla progovoriti, Travis je zatvorio prtljažnik, a Shep je krenuo pa je America stigla samo vrisnuti i vratiti se natrag na sjedalo. Došetali smo do njegova harleyja. Čekao je da se smjestim na svoje mjesto, a kad sam ga uhvatila rukama, Travis je stavio svoje ruke na moje.

 

“Drago mi je da si bila tu večeras, Golube. Nikada u životu nisam se tako zabavio tijekom borbe.”

 

Stavila sam bradu na njegovo rame i nasmijala se. “To zato što si pokušavao dobiti okladu?” 

 

Okrenuo je glavu kako bi me vidio. “Naravno da jesam.” U njegovim očima trenutačno nije bilo mjesta šali. Bio je ozbiljan i želio je da to vidim.

 

Namrštila sam se. “Jesi li zato danas bio loše volje? Jer si znao da su bojleri popravljeni i da ću večeras otići?”

 

Travis nije odgovorio. Samo se nasmijao i upalio motor. Vožnja do stana bila je potpuno drukčija. Spora. Na svakom semaforu Travis je ili stavio svoje ruke na moje ili bi ih spustio na moja koljena. Granice između nas ponovno su nestajale i pitala sam se kako ćemo provesti mjesec dana zajedno, a da sve to ne uništimo. Labavi krajevi našeg prijateljstva silovito su se miješali, i to na način koji nisam mogla ni zamisliti. Kada smo stigli do parkinga ispred stana, Shepleyjev charger već je bio na svojem uobičajenom mjestu. Stajala sam ispred stubišta.

 

“Uvijek mi je muka doći kad su oni neko vrijeme već doma. Stalno mi se čini da ih u nečemu prekidam.”

 

“Navikni se na to. Ovo je tvoj dom sljedeća četiri tjedna”, Travis se nasmijao i okrenuo mi leđa. “Penji se.”

 

“Kako?” nasmijala sam se.

 

“Ajde, odnijet ću te gore.”

 

Vrištala sam od smijeha dok sam se uspinjala na njegova leđa. Ispreplela sam prste s njegovima dok je on, sa mnom na leđima, protrčao stepenicama. America je otvorila vrata prije nego što smo došli do vrha i počela se smijati. 

 

“Pogledaj ti ovo… Da vas ne znam bolje…”

 

“Prestani, Mare!” viknuo je Shepley s kauča.

 

America se nasmijala kao da je izvalila nešto što nije smjela pa širom otvorila vrata kako bismo oboje mogli ući. Travis se zajedno sa mnom srušio na naslonjač. Vrisnula sam kada se prevalio na mene. 

 

“Večeras si jako veseo, Trav. Što se događa?” pitala je America.

 

Nagnula sam se da mu vidim lice. Nikada ga nisam vidjela tako zadovoljnog. 

 

“Upravo sam zaradio gomilu novca, Mare. Dvaput više nego sam mislio da ću dobiti. Nije li to dovoljan razlog za sreću?”

 

America se nasmijala. “Ne, nešto je drugo u pitanju”, rekla je gledajući Travisovu ruku kako mazi moje bedro. Bila je u pravu; bio je drugačiji. Oko njega je bio nekakav mir, kao da je našao neko zadovoljstvo u svojoj duši. 

 

“Mare”, opet ju je upozorio Shepley.

 

“Dobro, pričat ćemo o nečem drugom. Je li te Parker pozvao na Sig Tau-zabavu za vikend, Abby?”

 

Travisov osmijeh nestao je i pogledao me, čekajući odgovor.

 

“Hm… da? Zar ne idemo svi?”

 

“Ja idem”, rekao je Shepley, koji je gledao televiziju.

 

“A to znači da idem i ja”, rekla je America, gledajući s očekivanjem u Travisa.

 

Travis me gledao na trenutak, a onda gurnuo moje koljeno. “Hoće li on doći po tebe ili što?”

 

“Ma, ne. Samo mi je rekao za zabavu.”

 

America se vragolasto nasmijala, gotovo pucajući od nestrpljenja. “Rekao je da ćete se tamo vidjeti. Stvarno je sladak.”

 

Travis je nervozno pogledao Americu pa mene. “Ideš li?”

 

“Rekla sam mu da idem”, slegnula sam ramenima. “A ti?”

 

“Da”, rekao je bez oklijevanja.

 

Shepley je usmjerio pozornost na Travisa. “Čekaj, pa prošli si tjedan rekao da nećeš ići.”

 

“Predomislio sam se, Shep. U čemu je problem?”

 

“Ni u čemu”, promrmljao je Shepley, povlačeći se u svoju sobu.

 

America se namrštila na Travisa. “Ti znaš u čemu je problem”, rekla je.

 

“Zašto ne završiš s tim i ne prestaneš ga izluđivati?” 

 

Okrenula se i otišla za Shepleyjem u sobu. Iza zatvorenih vrata čuli su se njihovi tihi glasovi.

 

“Pa, drago mi je da svi osim mene znaju što se događa”, rekla sam.

 

Travis je ustao. “Idem se na brzinu istuširati.”

 

“Događa li se nešto s njima?” pitala sam.

 

“Ne, samo je paranoičan.”

 

“To je zbog nas?” nagađala sam. Travisove su oči zaiskrile i kimnuo je.

 

“A o čemu se radi?” pitala sam, gledajući ga sumnjičavo. 

 

“U pravu si. To je zbog nas. Nemoj zaspati, u redu? Želim s tobom o nečemu razgovarati.”

 

Hodao je natraške nekoliko koraka, zatim nestao iza vrata kupaonice. Igrala sam se kosom oko prsta, razmišljajući kako je istaknuo riječ “nas” i o izrazu njegova lica dok je to govorio. Pitala sam se jesu li između nas ikada postojale granice i jesam li ja bila jedina koja je smatrala da Travis i ja više nismo baš samo prijatelji. Shep je izletio iz sobe, a America je trčala za njim.

 

“Shep, nemoj”, molila je.

 

Pogledao je prema vratima kupaonice pa prema meni. Glas mu je bio tih, ali ljut.

 

“Obećala si, Abby. Kada sam ti rekao da nemaš predrasude, nisam mislio da se vas dvoje spetljate! Mislio sam da ste samo prijatelji!”

 

“I jesmo”, rekla sam, šokirana njegovim iznenadnim napadom.

 

“Ne, niste!” zagrmio je.

 

America je dodirnula njegovo rame. “Dušo, rekla sam ti da će sve biti dobro.”

 

On se izvukao iz njezina zagrljala. “Zašto inzistiraš na ovome, Mare? Rekao sam ti što će se dogoditi!”

 

Zgrabila je njegovo lice objema rukama. “Rekla sam ti da neće! Zar mi ne vjeruješ?”

 

Shepley je uzdahnuo, pogledao u nju pa u mene, a zatim otišao u svoju sobu.

 

America je pala u naslonjač pokraj mene i uzdahnula. “Nikako mu ne mogu utuviti u glavu da, što god bilo između Travisa i tebe, bez obzira funkcionirali ili ne, to neće utjecati na nas. Ali, on je već bio opečen toliko puta da… Ne vjeruje mi.”

 

“O čemu ti to govoriš, Mare? Travis i ja nismo zajedno. Mi smo samo prijatelji. Čula si ga prije… On nije za mene zainteresiran na taj način.” 

 

“Čula si to?”

 

“Pa, da.”

 

“I vjeruješ.”

 

Slegnula sam ramenima. 

 

“Nema veze. To se nikada neće dogoditi. U svakom slučaju, rekao mi je da me ne doživljava na taj način. Osim toga, on ima fobiju od preuzimanja bilo kakve obaveze. I bilo bi mu teško pronaći bilo koju prijateljicu, osim tebe, s kojom nije spavao i koja se može nositi s njegovim promjenama raspoloženja. Ne mogu vjerovati da Shep misli drugačije…”

 

“Zato što on ne samo da poznaje Travisa nego je… On je s njim razgovarao, Abby.” 

 

“Kako to misliš ‘razgovarao’?” 

 

“Mare?” zazvao je Shepley iz spavaće sobe.

 

America je uzdahnula. “Ti si moja najbolja prijateljica. Mislim da te poznajem bolje nego što ponekad znaš samu sebe. Kada vidim vas dvoje zajedno, jedina razlika između mene i Shepa i tebe i Travisa u tome je što se vas dvoje ne seksate. Osim toga? Gdje je razlika? Nema je.”

 

“Postoji velika, ogromna razlika. Dovodi li Shep kući svaku večer drugu djevojku? Idete li sutra na zabavu da biste se družili s tipom koji definitivno ima potencijal za vezu? Ti znaš da se ja ne mogu spetljati s Travisom, Mare. Ne znam uopće zašto o tome razgovaramo.” 

 

Izraz njezina lica odavao je razočarenje. “Ne umišljam stvari, Abby. Provela si s njim gotovo svaki trenutak prošlog mjeseca. Priznaj, i ti osjećaš nešto prema njemu.”

 

“Pusti to, Mare”, rekao je Travis, namještajući ručnik oko struka.

 

America i ja stresle smo se kad smo čule njegov glas. I kad su se moje oči susrele s njegovima, vidjela sam da je iz njih nestala radost. Otišao je u hodnik bez i jedne riječi, a America me pogledala tužnim izrazom lica. “Mislim da griješiš”, prošaptala je. “Ne trebaš ići na tu zabavu da upoznaš nekog frajera kada upravo ovdje imaš jednoga koji je lud za tobom”, rekla je, ostavljajući me samu.

 

Uvalila sam se u naslonjač, puštajući da se sve što se događalo proteklog tjedna ponovno izvrti u mojoj glavi. Shepley je bio ljut na mene, razočarala sam Americu, a Travis… on je bio u jednom trenutku sretan kao što ga nikada nisam vidjela pa sve do toga da je bio toliko uvrijeđen da je ostao bez teksta. Previše nervozna da bih se uvukla k njemu u krevet, gledala sam kako se pomiču kazaljke sata iz minute u minutu.

 

Prošao je sat kada je Travis izišao iz sobe i krenuo prema hodniku. Kada se približio, očekivala sam da će me pozvati da dođem u krevet, ali bio je odjeven i imao je ključeve motora u ruci. Stavio je cigaretu u usta prije nego što je zgrabio kvaku na vratima. 

 

“Odlaziš?” pitala sam, uspravivši se u naslonjaču. “Kamo ideš?” 

 

“Van”, rekao je, otvorio vrata pa ih zalupio za sobom. Pala sam natrag u naslonjač i uzdahnula. Ja sam u svemu tome nekako postala zlotvor i nisam imala pojma kako sam se uopće našla u toj ulozi. Kada je na satu iznad televizora pisalo da su dva sata ujutro, konačno sam se prepustila i otišla u krevet. Madrac je bio pust bez njega i glavom mi se sve vrijeme vrzmala ideja da ga nazovem na mobitel. Skoro sam zaspala kada sam čula da se na parkiralištu zaustavio Travisov motor. No, slijedila su i dva udarca zatvaranja automobilskih vrata, zatim se stubama uspinjalo nekoliko pari nogu. Travis se mučio s bravom, zatim je otvorio vrata. Smijao se i mrmljao, a onda sam čula ne jedan, nego dva različita ženska glasa. Njihovo smijuljenje bilo je isprekidano zvukovima ljubljenja i stenjanja.

 

Srce mi se raspadalo i bila sam istodobno ljuta što se tako osjećam. Kad sam čula da je jedna od djevojaka zacičala, i kad sam bila sigurna da je taj zvuk značio da su se sve troje stropoštali na kauč, čvrsto sam zažmirila. Razmišljala sam o tome da tražim od Americe ključeve njezina automobila, ali vrata Shepleyjeve sobe bila su nasuprot kauču. Nisam imala želuca uvjeriti se u ono što se, sudeći prema zvukovima, događalo u dnevnoj sobi. Zabila sam glavu pod jastuk i zatvorila oči kada su se vrata otvorila. Travis je prošao sobom, otvorio gornju ladicu noćnog ormarića, prevrtao po svojoj zdjelici s kondomima pa zatvorio ladicu, požurivši preko hodnika. Djevojke su se hihotale, činilo se, nekih pola sata, zatim je postalo tiho.

 

Nekoliko sekundi poslije slijedilo je stenjanje, dahtanje i vrištanje koje se čulo u cijelom stanu. Činilo se kao da se u dnevnoj sobi upravo snima pornić. Pokrila sam lice rukama i tresla glavom. 

 

Posljednjeg tjedna činilo mi se da su neke granice između nas izblijedjele ili nestale, no sada je na njihovu mjestu samo neprobojni zid. Nastojala sam otresti svoje smiješne emocije, prisiljavajući se da se opustim. Travis je bio Travis i mi smo, bez sumnje, prijatelji i samo prijatelji. Vikanje i ostali odurni zvukovi utišali su se nakon sat vremena, slijedilo je cviljenje i prosvjedi nakon što je djevojkama Travis pokazao vrata.

 

Zatim se istuširao i srušio na svoju stranu kreveta, okrenuvši mi leđa. Čak i nakon kupaonice smrdio je kao da je popio količinu viskija dovoljnu da uspava konja. Brinula sam se što je vozio motor u takvu stanju. Nakon što je neugodnost izblijedjela, a bijes oslabio, još nisam mogla zaspati. Kada se Travisovo disanje produbilo i ujednačilo, sjela sam i pogledala na sat. Sunce će izići za manje od sata. Skinula sam pokrivač sa sebe, otišla u hodnik i uzela dekicu iz ormara u hodniku. Jedini dokaz Travisova seksa utroje bila su dva prazna paketića kondoma na podu. Prešla sam preko njih i sjela u naslonjač.

 

Zatvorila sam oči. Kada sam ih opet otvorila, America i Shepley tiho su sjedili na kauču, gledajući televizor stišana tona. Sunce je obasjalo stan, i savila sam se od boli kad su me leđa podsjetila na oprez pri bilo kakvu pokretu. 

 

America je gledala u mene. “Abby?” rekla je i sjela uz mene. Gledala me zabrinuto. Čekala je ljutnju, suze ili bilo kakav drugi emocionalni ispad.

 

Shepley je djelovao jadno. “Žao mi je zbog prethodne noći, Abby. Ja sam kriv.”

 

Nasmijala sam se. “U redu je, Shep. Ne moraš se ispričavati.” 

 

America i Shepley pogledali su se, zatim je ona zgrabila moju ruku. “Travis je otišao u dućan. On je… Ma nema veze što je. Spakirala sam tvoje stvari i odvest ću te u dom prije nego se vrati tako da se ne moraš vidjeti s njim.”

 

Sve do tog trenutka nisam se osjećala kao da bih mogla zaplakati; izbačena sam. Potrudila sam se da mi glas zvuči normalno prije nego što sam počela govoriti.

 

“Imam se vremena istuširati?”

 

America je odmahnula glavom. “Ajmo, Abby. Ne želim da ga vidiš. On ne zaslužuje…”

 

Vrata su se otvorila i Travis je ušao, ruku natrpanih vrećicama iz dućana. Krenuo je ravno prema kuhinji, nastojeći na brzinu posložiti kutije i konzerve u ormar. 

 

“Kada se Golub probudi, recite mi, u redu?” rekao im je mekanim glasom. “Imam špagete, palačinke i jagode i ono zobeno sranje s čokoladom, i ona voli žitarice s voćem, zar ne, Mare?” pitao je, okrećući se.

 

Kada me ugledao, ukočio se. Nakon neugodne stanke, izraz lica mu je omekšao, a glas mu je bio mekan i sladak. “Hej, Golube.”

 

Da sam se probudila u nekoj stranoj zemlji, bila bih manje zbunjena. Ništa nije imalo smisla. Prvo sam pomislila da sam izbačena, zatim je Travis došao u stan s mojom omiljenom hranom. Krenuo je nekoliko koraka prema dnevnoj sobi, nervozno stavljajući ruke u džepove. “Jesi gladna, Golubice? Napravit ću ti palačinke. Ili ima… ona tvoja kaša. I donio sam ti ono neko ružičasto sranje kojim se cure briju i fen za kosu i… i samo trenutak… tu je…”, rekao je, odjurivši prema sobi. Vrata su se otvorila i zatvorila, a kada se vratio, iz lica mu je nestala boja. Duboko je uzdahnuo, a obrve su mu se skupile. “Tvoje su stvari spakirane.”

 

“Znam”, rekla sam.

 

“Odlaziš”, rekao je, poražen. 

 

Pogledala sam Americu, koja je gledala Travisa kao da bi ga mogla ubiti. “Ti očekuješ da ona ostane?” 

 

“Dušo”, prošaputao je Shepley.

 

“Nemoj me zajebavati, Shep. Da ga se nisi usudio braniti preda mnom”, procijedila je America.

 

Travis je izgledao očajno. “Tako mi je žao, Golubice. Ne znam što bih rekao…”

 

“Idemo, Abby”, rekla je America. Stajala je i vukla me za ruku. Travis je zakoračio, ali je America uperila prst u njega. “Tako mi Bog pomogao, Travis! Ako je pokušaš zaustaviti, polit ću te benzinom i zapaliti dok budeš spavao!”

 

“America”, zavapio je očajno Shepley. Mogla sam vidjeti kako je rastrgan između rođaka i žene koju je volio i grozno sam se osjećala zbog njega. Situacija je bila upravo onakva kakvu je on cijelo vrijeme nastojao izbjeći. 

 

“U redu sam”, rekla sam, pritisnuta tom napetošću u prostoriji. 

 

“Kako misliš, dobro si?” pitao je Shepley, prepun nade.

 

Zakolutala sam očima. “Travis je doveo doma neke žene iz kluba sinoć, i što sad?”

 

America je djelovala zabrinuto. “Hej, hej, Abby. Kažeš da je u redu to što se dogodilo?” 

 

Pogledala sam ih redom. “Travis može dovoditi doma koga god želi. Pa ovo je njegov stan!”

 

America je gledala u mene kao da sam potpuno poludjela. 

 

Shepley je bio na rubu da se nasmiješi, a Travis je izgledao još gore nego maloprije.

 

“Nisi se ti spakirala?” pitao je Travis.

 

Odmahnula sam glavom i pogledala na sat. Bilo je više od dva popodne. “Ne. I sad sve to moram opet raspakirati. I onda moram jesti, istuširati se, obući…”, rekla sam, odlazeći u kupaonicu. Kada su se vrata iza mene zatvorila, naslonila sam se na njih i spustila na pod. Bila sam sigurna da sam razljutila Americu preko svih granica, ali dala sam obećanje Shepleyju i namjeravala sam održati svoju riječ. Iznad mene se začulo lagano kucanje. “Golube?” Travis.

 

“Da?” odgovorila sam, pokušavajući zvučati normalno. 

 

“Ostaješ?”

 

“Mogu otići ako tako želiš, ali oklada je oklada.” 

 

Travis je čelom lagano udario po vratima i ona su se zatresla. 

 

“Ne želim da odeš, ali neću te ni kriviti ako to odlučiš učiniti.” 

 

“Hoćeš reći da sam oslobođena oklade?” Nastupila je duga stanka. 

 

“Ako kažem da jesi, hoćeš li otići?”

 

“Pa da. Pa ne živim ja ovdje, ludice”, rekla sam, prisilivši se na lagan smijeh.

 

“Onda ne. Oklada i dalje vrijedi.”

 

Pogledala sam gore i zatresla glavom. Osjećala sam kako mi se u očima skupljaju suze. Nisam imala pojma zašto plačem, ali nisam mogla prestati. “Mogu se sad istuširati?” 

 

“Da…”, uzdahnuo je.

 

Čula sam kako je America ušla u hodnik i stala pokraj Travisa. “Ti sebični gade”, zaurlala je, zalupivši Shepleyjevim vratima iza sebe. Odgurnula sam se s poda, pustila vodu u tuš-kabini i povukla za sobom plastičnu zavjesu. 

 

“Golubice? Donio sam neke tvoje stvari.”

 

“Samo ih stavi na umivaonik. Uzet ću ih.”

 

Travis je ušao i zatvorio vrata za sobom. “Bio sam lud. Čuo sam kako si pred Americom izbacila iz sebe sve ono što sa mnom ne valja i to me naljutilo. Samo sam mislio otići van i popiti nekoliko pića i razmisliti o nekim stvarima. Ali, i prije nego što sam shvatio, bio sam mrtav pijan. A one cure…” Zastao je. “Probudio sam se jutros i ti nisi bila u krevetu. I kada sam te vidio kako spavaš na kauču i kad sam vidio one omote na podu, bilo mi je zlo.”

 

“Mogao si me samo pitati umjesto što si potrošio sav onaj novac u dućanu kako bi me potkupio da ostanem.”

 

“Nije me briga za novac, Golube. Bojao sam se da ćeš otići i da sa mnom više nikada nećeš razgovarati.”

 

Zastala sam pred njegovim objašnjenjem. Nisam prestala razmišljati o tome kako se osjećao kada je čuo da govorim o tome koliko je loš za mene, a sada je situacija bila previše zamršena da bi se više išta moglo spasiti.

 

“Nisam te imala namjeru povrijediti”, rekla sam i ostala stajati pod tušem. 

 

“Znam da nisi. I znam da nije bitno što sad kažem jer sam zajebao stvar… kao i uvijek…”

 

“Trav?”

 

“Da?”

 

“Aj’, samo nemoj više voziti motor pijan. U redu?”

 

Čekala sam cijelu minutu prije nego što je konačno duboko udahnuo i odgovorio. “Da. U redu.”

 

Zatvorio je za sobom vrata.