KADA SAM konačno otvorila oči, shvatila sam da umjesto jastuka pod glavom imam nečije noge u trapericama. Travis je sjedio leđima naslonjen na kadu; glava mu je bila naslonjena na ledeni zid. Izgledao je upravo onoliko grozno koliko sam se ja osjećala. Maknula sam sa sebe prekrivač i ustala pa uzdahnula od muke kad sam u ogledalu vidjela kako očajno izgledam. A izgledala sam kao smrt.

 

Maskara mi je bila razmazana oko očiju, a po obrazima su mi ostali crni tragovi od suza. Ruž mi je bio razmazan, a kosa slijepljena i raščupana. Oko Travisa su bile nabacane plahte, ručnici i prekrivači. Valjda ih je želio poslagati tu kako bi imao što mekši oslonac za spavanje dok sam ja povraćala onih petnaest čaša tekile koje sam popila tijekom noći. Travis mi je držao glavu nad zahodskom školjkom i sjedio kraj mene cijelu noć.

 

Okrenula sam slavinu, držeći ruku ispod vode sve dok temperatura nije bila onakva kakvu sam željela. Brišući nered s lica, čula sam kako netko stenje na podu. Travis se pokrenuo, protrljao oči i protegnuo se, zatim pogledao oko sebe, trzajući se u panici.

 

“Tu sam”, rekla sam. “Zašto ne odeš u krevet? Naspavaj se.”

 

“Jesi dobro?” pitao je, ponovno protrljavši oči.

 

“Da, dobro sam. Mislim, dobro koliko mogu biti. Bit ću bolje kada se istuširam.”

 

Ustao je. “Sinoć si nadmašila čak i mene. Mislim, samo da znaš. Ne znam otkud ti to, ali ne želim da to napraviš ponovno.”

 

“Tako sam uglavnom odrastala, Trav. Nije to ništa strašno.”

 

Stavio je moju bradu u svoje ruke i palčevima izbrisao ostatke razmrljane maskare ispod mojih očiju. “Bilo je itekako strašno. Meni.”

 

“U redu. Neću to ponovno napraviti. Sretan?”

 

“Da. Samo… Nešto ti moram reći, ako mi obećaš da nećeš poludjeti.”

 

“Oh, Bože, što sam napravila?”

 

“Ništa, ali moraš nazvati Americu.”

 

“Gdje je?”

 

“U Morganu. Ona i Shep su se sinoć jako posvađali.”

 

Brzo sam se istuširala i nabacila odjeću koju mi je Travis ostavio na umivaoniku. Kad sam izišla iz kupaonice, Shepley i Travis sjedili su u dnevnoj sobi.

 

“Što si joj učinio?” zahtijevala sam da mi kaže.

 

Shepleyjevo se lice objesilo.

 

“Stvarno je ljuta na mene.”

 

“Što se dogodilo?”

 

“Bio sam ljut na nju jer te hrabrila da toliko piješ. Bio sam uvjeren da ćeš od tolike cuge završiti u bolnici. Jedno je vodilo drugom, i iduće što znam bilo je da smo urlali jedno na drugo. Bili smo oboje pijani, Abby. Rekao sam joj neke stvari koje ne mogu povući”, odmahnuo je glavom, gledajući u pod. 

 

“Kao na primjer?” bijesno sam ga pitala.

 

“Nazvao sam je imenima zbog kojih nisam ponosan i rekao sam joj da ode.”

 

“Dopustio si joj da ode odavde pijana? Jesi li ti normalan?” rekla sam, grabeći torbicu.

 

“Lakše malo, Golube. Shep se ionako već osjeća dovoljno loše zbog svega.”

 

Izvadila sam mobitel i birala njezin broj.

 

“Halo…” jedva se javila. Zvučala je strašno.

 

“Upravo sam čula”, uzdahnula sam. “Jesi li dobro?” otišla sam niz hodnik kako bih imala bar malo privatnosti. Samo sam se jednom okrenula za sobom, i to kako bih mogla prostrijeliti pogledom Shepleyja.

 

“Dobro sam. On je kreten”, njezine su riječi bile žestoke i osjetila sam joj u glasu koliko je povrijeđena. Inače, America je bila pravi majstor u umijeću skrivanja osjećaja, no mogla ih je kriti od svih, osim od mene.

 

“Žao mi je što nisam išla s tobom.”

 

“Ma, ti si bila totalno van cijele te priče, Abby”, rekla je.

 

“Zašto ne dođeš po mene? Možemo pričati o tome.”

 

Uzdahnula je u telefon. “Ne znam. Ne bih ga baš željela vidjeti.”

 

“Onda ću mu reći da ostane unutra.”

 

Nakon duge stanke čula sam kako u pozadini zveckaju ključevi. 

 

“U redu. Doći ću tamo za minutu.”

 

Otišla sam u dnevnu sobu i prebacila torbu preko ramena. Gledali su me kako otvaram vrata da bih pričekala Americu i Shepley se nagnuo preko kauča.

 

“Dolazi ovamo?”

 

“Ne želi te vidjeti, Shep. Rekla sam joj da ćeš ostati unutra.”

 

Uzdahnuo je i srušio se na jastuke. “Ona me mrzi.”

 

“Razgovarat ću s njom. A tebi bi bilo bolje da smisliš neku neviđeno dobru ispriku.”

 

Deset minuta poslije automobil je dvaput zatrubio i zatvorila sam vrata za sobom. Dok sam se spuštala stubama, Shepley je projurio pokraj mene prema Americinoj crvenoj hondi i nagnuo se do prozora samo kako bi je vidio. Zastala sam, gledajući kako se America otresa na njega i kako gleda ravno ispred sebe, zatim je spustila prozorsko staklo i činilo se kako joj Shepley nešto objašnjava. A onda su se počeli svađati. Maknula sam se sa strane kako bih im dala malo mira da riješe problem. 

 

“Golube?” rekao je Travis, spuštajući se niz stube.

 

“Ovo ne izgleda dobro.”

 

“Pusti ih neka se dogovore. Uđi unutra”, rekao je i isprepleo prste s mojima kako bi me odveo natrag u stan.

 

“Zar je bilo tako strašno?”

 

Kimnuo je. “Bilo je poprilično grozno. Mislim da za njih upravo završava razdoblje medenog mjeseca. Prebrodit će oni to.”

 

“Za nekoga tko nikada nije imao djevojku, čini se da dosta znaš o odnosima.”

 

“Imam četiri brata i puno prijatelja”, rekao je, smijući se sam sebi.

 

Shepley je upao u stan i zalupio vratima za sobom.“Ona je jebeno nemoguća!”

 

Poljubila sam Travisa u obraz. “Sada je na mene red.”

 

“Sretno”, rekao je Travis.

 

Sjela sam pokraj Americe i ona je puhnula. “On je jebeno nemoguć!”

 

Nasmijala sam se, ali me prostrijelila pogledom.

 

“Oprosti”, naglo sam se uozbiljila pa natjerala samu sebe da se prestanem smijati. 

 

Krenule smo, a America je vikala i plakala pa ponovno vikala. U nekim je trenucima vikala na mene kao da sam ja Shepley, kao da umjesto mene tu sada sjedi on. Sjedila sam i šutjela, puštajući je da to izbaci iz sebe, onako kako može. 

 

“Rekao je da sam neodgovorna! Ja! Kao da te ja ne poznajem! Kao da te nisam gledala kad si znala opljačkati tatu jer si mogla popiti dvaput više od njega. Nema on pojma o čemu priča! Nema on pojma kakav je bio tvoj život! On ne zna ono što ja znam! A prema meni se ponaša kao da sam mu dijete, a ne cura!”

 

Stavila sam ruku na njenu, ali ju je povukla. “Bio je uvjeren kako ćeš ti biti razlog zbog kojega ćemo prekinuti, a na kraju je sam to zakuhao. A… kad smo već kod tebe, koji je ono vrag bio sinoć s Parkerom?”

 

Iznenadila me nagla promjena teme. “Ne razumijem. Na što misliš?”

 

“Travis organizira zabavu za tebe, Abby, a ti odeš i ljubakaš se s Parkerom. I onda se pitaš zašto te svi ogovaraju!”

 

“Čekaj malo! Rekla sam Parkeru da se vratimo. Kakve ima veze je li mi Travis organizirao zabavu ili ne? Pa nisam ja s njim!”

 

America je pogledala ravno ispred sebe, ispuhujući zrak iz nosa.

 

“U redu, Mare. Što je? Sad si ljuta na mene?”

 

“Nisam ljuta na tebe. Samo se ne družim s potpunim kretenima.”

 

Odmahnula sam glavom i pogledala kroz prozor kako bi samu sebe spriječila da kažem nešto zbog čega će mi poslije biti žao. America je uvijek bila u stanju dovesti me u situaciju da se osjećam kao govno.

 

“Zar ti stvarno ne vidiš što se događa?” izgubila je strpljenje. “Travis je prestao s borbama. Ne izlazi više bez tebe. Nakon onih drolja blizanki kući nije doveo ni jednu jedinu curu. Još samo mora ubiti Parkera. A tebe jako brine što ljudi govore da se poigravaš s obojicom. Znaš zašto, Abby? Zato što je to istina!”

 

Okrenula sam se, polako se okrenula cijelim tijelom prema njoj i pokušavala je pogledati što sam oštrije mogla. “Koji vrag s tobom nije u redu?”

 

“Ti, kao, izlaziš s Parkerom i toliko si sretna zbog toga”, rekla je, ismijavajući me i nastavila, “samo mi objasni zašto onda nisi u Morganu?”

 

“Zato što sam izgubila okladu, i ti to znaš!”

 

“Ma daj, molim te, Abby! Pričaš o tome kako je Parker savr-+šen, zajedno imate te nevjerojatne izlaske, pričaš s njim satima na telefon, a onda legneš svaku večer pored Travisa. Zar ti ne vidiš što ne valja u toj situaciji? Da se tebi stvarno sviđa Parker, tvoje bi stvari već odavno bile u Morganu!”

 

Zaškripila sam zubima. “Ti znaš da ja ne odustajem od oklade, Mare.”

 

“To sam i mislila”, rekla je i okrenula volan. “Travis je ono što želiš, a Parker je ono što misliš da trebaš.”

 

“Znam da tako izgleda, ali…”

 

“Tako to izgleda svima. Pa ako ti se ne sviđa što ljudi govore o tebi – promijeni se. To nije Travisova greška. On se promijenio zbog tebe. Ti koristiš situaciju, a Parker ima privilegije.”

 

“Prije tjedan dana htjela si da se spakiram i da mi se Travis više nikada u životu ne približi! A sada ga braniš?”

 

“Abigail! Ne branim ga, glupačo! Pazim na tebe! Oboje ste ludi jedno za drugim! Poduzmi nešto!”

 

“Kako uopće možeš misliti da bih ja trebala biti s njim?” vikala sam. “Ti bi me trebala držati što dalje od ljudi kakav je on!”

 

Čvrsto je stisnula usne i očito izgubila strpljenje. “Uložila si silan trud samo da bi se odmaknula od svoga oca. I to je jedini razlog zbog kojeg uopće razmišljaš o Parkeru! On je totalna suprotnost Micku. A uvjerena si da će te Travis vratiti točno tamo otkud si pobjegla. Travis nije kao tvoj otac, Abby.”

 

“Nisam rekla da jest, ali me stavlja u vrlo izvjesnu poziciju da krenem njegovim stopama.”

 

“Travis ti to ne bi napravio. Mislim da podcjenjuješ koliko mu značiš. Da mu samo kažeš… “

 

“Ne. Nismo ostavile sve iza sebe da bismo ovdje imale ljude koji će me gledati isto kao što su me gledali u Wichiti. Idemo se mi koncentrirati na problem. Shep te čeka.”

 

“Ne želim razgovarati o Shepu”, rekla je, usporavajući da stane na semaforu.

 

“On je očajan, Mare. Voli te.”

 

Oči su joj se napunile suzama, a donja joj je usna podrhtavala. 

 

“Nije me briga.”

 

“Ne. Briga te.”

 

“Znam”, zacviljela je i slomljeno mi spustila glavu na rame.

 

Plakala je dok se svjetlo nije promijenilo i onda sam je poljubila u glavu. “Zeleno je.”

 

Uspravila se i obrisala nos. “Bila sam dosta gruba prema njemu. Mislim da više neće htjeti razgovarati sa mnom.”

 

“Ma, hoće. Zna da si bila ljuta.”

 

America je obrisala lice i polukružno se okrenula. Još maloprije sam bila zabrinuta, mislila sam da će mi trebati puno više vremena kako bih je nagovorila da uopće uđe u stan. No i prije nego je ugasila motor, Shepley je već trčao niz stube. Otvorio je njezina vrata i povukao je za noge.

 

“Tako mi je žao, dušo. Toliko sam se brinuo… Molim te, nemoj otići. Ne znam što bih bez tebe.”

 

America je uzela njegovo lice u svoje ruke i nasmijala se. “Ti si arogantna budala, ali i dalje te volim.”

 

Shepley ju je ljubio kao da je nije vidio mjesecima, a ja sam se nasmijala jer sam dobro obavila posao. Travis je stajao na vratima i nasmijao mi se dok sam se penjala prema stanu.

 

“I živjeli su dugo i sretno”, zaključio je ovu epizodu, zatvarajući za mnom vrata. 

 

Srušila sam se na kauč, a on je sjeo pokraj mene i smjestio moje noge u svoje krilo. 

 

“Što želiš danas raditi, Golube?”

 

“Spavati. Ili odmarati… Ili spavati.”

 

“Mogu li ti prvo dati poklon?”

 

Lupnula sam ga po ramenu. “Daaaaj. Kupio si mi poklon?”

 

Usta su mu se razvukla u nervozan smiješak. “Doduše, nije baš dijamantna narukvica, ali mislim da će ti se svidjeti.”

 

“Naravno, iako pojma nemam o čemu se radi.”

 

Maknuo je moje noge sa svojeg krila pa nestao u Shepleyjevoj spavaćoj sobi. Podigla sam obrvu kada sam čula da nešto mrmlja, zatim je izišao s kutijom. Sjeo je na pod ispod mojih nogu, skrivajući kutiju iza leđa. “Požuri, želim da budeš iznenađena”, nasmijao se.

 

“Požuri?” pitala sam, podižući poklopac.

 

Usta su mi se razjapila od čuda kad sam vidjela kako me iz kutije gleda par velikih, tamnih očiju. 

 

“Psić?” uzviknula sam, posežući u kutiju. Podigla sam tamnu bebicu oštre dlake prema svojem licu, a on me počastio toplim, slinavim poljupcima.

 

Travis je sjajio, sretan. “Sviđa ti se?”

 

“On? Prekrasan je! Pa ti si mi poklonio štene!”

 

“To je kernski terijer. U četvrtak sam nakon nastave vozio tri sata kako bih otišao po njega.”

 

“Znači, kad si rekao da ideš sa Shepleyjem odvesti njegov automobil do servisa…”

 

“Išli smo po tvoj poklon”, kimnuo je.

 

“On je tako umiljat”, smijala sam se.

 

“Svaka djevojka iz Kanzasa treba Tota”, rekao je Travis, pomažući mi da svoju malu lopticu dlake smjestim u krilo.

 

“On izgleda kao Toto! Tako ću ga zvati”, raznježila sam se na svojeg malog slatkog štenca.

 

“Možeš ga držati kod mene. Ja ću se brinuti o njemu kad se vratiš u Morgan”, usne su mu se razvile u polusmiješak. “I vodit ću računa o tome da ga posjećuješ i nakon što istekne tvoj mjesec.”

 

Stisnula sam usta. “Svakako bih se vratila, Trav.”

 

“Učinio bih sve za taj smiješak koji sada imaš na licu.”

 

“Mislim da i ti trebaš malo odspavati, Toto. O, da, da, trebaš”, tepala sam štencu.

 

Travis je kimnuo glavom, povukao me u svoje krilo pa ustao. “Ajmo, onda.”

 

Odnio me u svoju sobu, podigao pokrivač, zatim me spustio na madrac. Zaobišao me pa povukao zavjese na prozorima i onda pao na svoj jastuk.

 

“Hvala ti što si ostao sa mnom prošle noći”, rekla sam, gladeći Totovo nježno krzno. “Nisi baš morao spavati na podu kupaonice.”

 

“Prošla noć bila je jedna od najboljih noći u mom životu.”

 

Okrenula sam se i pogledala ga. Kad sam vidjela da se ne šali, sumnjičavo sam se namrštila.

 

“Spavati između zahodske školjke i kade na hladnom, tvrdom podu s idiotkinjom koja povraća, to je jedna od tvojih najboljih noći? Ne čini ti se to tužno, Trav?”

 

“Ne. Sjediti s tobom kad ti je bilo loše, a onda i to što si zaspala u mojem krilu, to je bila jedna od najboljih noći. Nije bilo udobno i spavao sam totalno sjebano, ali sam prošao tvoj devetnaesti rođendan s tobom, a ti si prilično zabavna kada si pijana…”

 

“Da, sigurna sam da sam između ispijanja i bljuvanja bila prilično šarmantna.”

 

Privukao me bliže, mazeći Tota koji se šćućurio kraj mojeg vrata. “Ti si jedina žena koju znam da izgleda sjajno i s glavom u zahodskoj školjci. To ipak nešto znači.”

 

“Hvala, Trav. Nećeš mi morati opet biti dadilja.”

 

Naslonio se na svoj jastuk. “Kako god želiš. Ali… nitko ti ne može pridržavati kosu kao ja. “

 

Nasmijala sam se i zatvorila oči, puštajući da propadnem u tamu.

 

“Ustaj, Abby!” vikala je America, drmusajući me.

 

Toto mi je lizao obraz. “Evo! Ustajem!”

 

“Imamo nastavu za pola sata.”

 

Skočila sam s kreveta. “Spavala sam… četrnaest sati? Zar je moguće?”

 

“Ajde, crta pod tuš! Ako nisi spremna za deset minuta, ostavljam te tu!”

 

“Nemam vremena za tuširanje!” rekla sam, skidajući odjeću u kojoj sam zaspala.

 

Travis se podbočio u krevetu i smijao. “Kako ste vi cure smiješne. Pa nije kraj svijeta ako zakasnite na jedno predavanje.”

 

“Je, kraj svijeta je ako si ti America. Ona ne propušta predavanja i mrzi kasniti”, rekla sam, oblačeći košulju preko glave i navlačeći traperice.

 

“Nek Mare ide. Ja ću te odvesti.”

 

Skočila sam na jednu nogu, pa na drugu, navlačeći čizme. 

 

“Moja je torba u njezinu automobilu, Trav.”

 

“Kako hoćeš”, slegnuo je ramenima, “samo se nemojte ozlijediti dok idete na nastavu.” Podigao je Tota, mazeći ga jednom rukom kao malu loptu pa ga odveo u hodnik. America me izgurala iz stana i potjerala u automobil.

 

“Ne mogu vjerovati da ti je poklonio to štene”, rekla je, gledajući iza sebe, izlazeći s parkirališta.Travis je stajao na jutarnjem suncu samo u boksericama i bos, i trljao si ruke koliko mu je bilo hladno. Gledao je kako Toto njuška nekakav busen trave i hrabrio ga poput kakva ponosna oca. 

 

“Nikad nisam imala psa”, rekla sam. “Pa bi ovo trebalo biti zanimljivo.”

 

America je još jednom pogledala Travisa pa ubacila hondu u brzinu. “Pogledaj ga”, rekla je, odmahujući glavom u nevjerici. 

 

“Travis Maddox. Gospodin mama.”

 

“Toto je presladak. Čak će i tebe razmaziti.”

 

“Ne možeš ga odvesti u dom, to valjda znaš. Mislim da Travis nije mislio o tome.”

 

“Rekao je kako Toto može ostati kod njega.”

 

Podigla je obrvu. “Naravno da može. Hm. Travis misli unaprijed, to mu moram priznati”, rekla je i slegnula ramenima dok je dodavala gas. Uzdahnula sam i uvalila se u svoj stolac; godilo mi je biti malo sama sa sobom. Otkako mi se razina adrenalina vratila u normalu, sva težina moje rođendanske kome sručila mi se na tijelo. America me udarila u rebra kad je nastava završila i samo sam mehanički krenula za njom u kantinu. Shepley nas je dočekao na vratima i odmah sam primijetila da nešto nije u redu.

 

“Mare”, rekao je Shepley, grabeći je za ruku.

 

Do nas je dotrčao i Travis. Zapuhao se i ostao bez daha pa se na nekoliko trenutaka uhvatio za bokove i sagnuo. “Što je? Prati te gomila bijesnih žena?” zezala sam ga.

 

Odmahnuo je glavom. “Pokušavao… sam te uhvatiti… prije nego… uđeš u kantinu”, dahtao je.

 

“Što se događa?” pitala je America Shepleyja.

 

“Novi tračevi”, počeo je Shepley. “Svi bruje o tome kako je Travis odveo Abby doma i… detalji su različiti, ali je poprilično ružno.”

 

“Molim? Vi to ozbiljno?” viknula sam.

 

America je zakolutala očima. “Ma, daj. Koga briga, Abby? Ljudi nagađaju o tebi i Travu već tjednima. Nije to prvi put da vas je netko optužio da zajedno spavate.”

 

Travis i Shepley tupo su se pogledali.

 

“Molim?” razrogačila sam oči. “Niste rekli sve. Ima još nešto, zar ne?”

 

Shepley je kimnuo. “Prepričavaju kako si prvo spavala s Parkerom kod Brazila, a da si onda pustila da te Travis… hm… odvede doma. Ako znaš na što mislim.”

 

Usta su mi se otvorila od šoka. “Super! Znači, sad sam glavna školska kurva?”

 

Travisove su se oči zatamnile, a čeljust mu se stegnula. “To je moja greška. Da se radi o bilo kome drugome, a ne o meni, ne bi to pričali.”

 

Ušao je u kantinu, stisnutih šaka. America i Shepley išli su iza njega. “Samo se možemo nadati  da nitko nije toliko glup pa da mu sad išta dobacuje”, protisnula je America.

 

“Ili njoj”, dodao je Shepley.

 

Travis je sjeo nekoliko mjesta dalje od mene i žvakao svoj sendvič. Čekala sam da me pogleda; htjela sam mu uputiti umirujući osmijeh. Shepley me gurnuo pod rebra dok sam gledala u njegova rođaka.

 

“Baš se loše osjeća. Vjerojatno pokušava odagnati glasine.”

 

“Ne moraš tamo sjediti, Trav. Dođi, sjedi ovamo”, rekla sam, gladeći prazan stolac pokraj sebe.

 

“Čuo sam da si imala poprilično ludu rođendansku zabavu, Abby,” rekao je Chris Jenks, bacajući komad salate na Travisov tanjur.

 

“Ne počinji, Jenks”, rekao je Travis, upozoravajući.

 

Chris se nasmijao, a obrazi su mu bili okrugli i ružičasti. 

 

“Čujem da je Parker poludio. Kaže da je došao jučer do tvog stana, a da ste ti i Travis još bili u krevetu.”

 

“Spavali su, Chris”, zasiktala je America.

 

Moje su se oči okrenule prema Travisu. “Parker je bio tamo?”

 

Travis se nelagodno promeškoljio. “Htio sam ti reći.”

 

“Kad?” pukla sam.

 

America mi se nagnula na uho. “Parker je čuo te glasine i došao te utješiti. Pokušala sam ga zaustaviti, ali upao je u hodnik i… stekao potpuno pogrešan dojam.”

 

Stavila sam laktove na stol, prekrivši lice rukama. “Ovo postaje sve bolje i bolje.”

 

“Znači, vas dvoje zapravo niste to obavili?” pitao je Chris. “Jebote, kakvo sranje. A ja sam mislio da je Abby baš po tvojoj mjeri, Trav.”

 

“Bolje da sad  prestaneš, Chris”, upozorio je Shepley.

 

“Ako već ti nisi spavao s njom, mogu barem ja pokušati?” nije se dao smesti Chris pa se grohotom nasmijao prema svojim nogometašima. 

 

Moje je lice planulo od nelagode, no tada je America zavrištala. Reagirala je na to što je Travis skočio sa stolca. Preletio je preko svega i jednom rukom zgrabio Chrisa za vrat, a drugom uhvatio njegovu majicu. Nogometaš je odletio preko stola, deseci stolaca srušili su se na pod, a ljudi su ustali kako bi što bolje vidjeli tuču. Travis ga je neprekidno udarao u glavu, visoko dižući ruku u zrak prije nego što bi ga udario. Chris je bio nemoćan, mogao je samo prekriti lice rukama.

Travisa se nitko nije usudio ni taknuti. Bio je potpuno izvan kontrole i njegova reputacija dobrano je stvorila atmosferu u kojoj se svatko bojao stati mu na put. Nogometaši su se saginjali i izvijali 

dok su gledali kako im Travis nemilosrdno mlati kolegu. 

 

“Travis!” vrisnula sam i potrčala prema stolu.

 

Travis je usred udarca zadržao šaku u zraku pa pustio Chrisovu majicu, puštajući ga da se stropošta na pod. Kad me pogledao, još je dahtao; nikada ga nisam vidjela da djeluje toliko zastrašujuće. Progutala sam knedlu i ustuknula za korak dok me on odgurnuo i prošao dalje. Krenula sam za njim, ali America me zgrabila za ruku. Shepley ju je brzo poljubio pa potrčao za svojim rođakom.

 

“Isuse”, prošaputala je America.

 

Gledale smo kako Chrisu njegovi kolege iz nogometne momčadi pomažu da se podigne s poda i poprilično sam se uzrujala kada sam vidjela njegovo crveno i natečeno lice. Iz nosa mu je tekla krv. Brazil mu je dodao salvetu sa stola.

 

“Koji prokleti luđak!” zajaukao je Chris i zasjeo u stolac, rukama prekrivajući lice. Pogledao me.

 

“Žao mi je, Abby. Samo sam se šalio.”

 

Nisam znala što bih mu rekla. Nisam mogla objasniti ono što se dogodilo ništa više negoli on sam. 

 

“Nije spavala ni s jednim od njih”, imala je potrebu rastumačiti America.

 

“Nikada nisi znao kada treba začepiti, Jenks”, rekao mu je Brazil ljutito.

 

America mi je povukla ruku. “Ajde, idemo.”

 

Nije gubila vrijeme, nego me ugurala u automobil. Kada je stavila mjenjač u brzinu, uhvatila sam je za ruku. “Čekaj! Gdje idemo?!”

 

“Idemo k Shepu. Ne želim da bude sam sa Travisom. Jesi li ga vidjela? Čovječe, on je potpuno poludio!”

 

“Pa ni ja ne želim biti u njegovoj blizini!”

 

America me gledala s nevjericom. “Nešto se očito s njim događa. Zar ne želiš znati što?”

 

“Moj osjećaj za samoodržanje u ovome je trenutku jači od moje znatiželje, Mare.”

 

“Jedino što ga je zaustavilo bio je tvoj glas, Abby. On te sluša. Trebaš razgovarati s njim.”

 

Uzdahnula sam i pustila joj ruku, vraćajući se natrag u svoje sjedalo. “U redu. Idemo.”

 

Dok smo parkirale, America je usporila između Shepleyjeva chargera i Travisova harleyja. Krenula je uz stube, držeći ruke na bokovima kako bi i sama izgledala dramatično. 

 

“Hajde, Abby!” viknula je America, pokazujući mi da je pratim. 

 

Oklijevala sam, no konačno sam krenula. Zastala sam kad sam vidjela Shepleyja kako juri niz stube samo kako bi nešto šapnuo Americi na uho. Pogledao me, odmahnuo glavom pa joj još jednom nešto prišapnuo.

 

“Što?” pitala sam.

 

“Shep kaže da ne…”, oklijevala je. “Shep misli da nije dobra ideja da uđemo. Travis je još uvijek jako ljut.”

 

“Misliš, on misli kako ja ne trebam ući”, rekla sam. America je bezazleno slegnula ramenima pa pogledala u Shepa.

 

Shepley me dodirnuo po ramenu. “Nisi napravila ništa loše, Abby. On samo… On te samo sada ne želi vidjeti.”

 

“Ako nisam učinila ništa loše, zašto me onda ne želi vidjeti?”

 

“Nisam siguran; ne želi sa mnom pričati o tome. Mislim da je posramljen zato što je pukao pred tobom.”

 

“Pukao je pred cijelom kantinom! Što ja imam s tim?”

 

“Više nego što misliš”, rekao je Shepley, izbjegavajući moj pogled.

 

Gledala sam ih na trenutak, a onda sam prošla pokraj njih, i potrčala uz stube. Upala sam kroz vrata i našla dnevnu sobu praznu. Vrata Travisove sobe bila su zatvorena pa sam pokucala.

 

“Travis? Ja sam, otvori.”

 

“Otiđi, Golube!” viknuo je s druge strane vrata.

 

Provirila sam i vidjela ga kako sjedi na rubu kreveta, okrenut prema prozoru. Toto je ležao na leđima, nesretan jer se s njim nitko ne igra.

 

“Što se s tobom događa, Travis?” pitala sam. Nije odgovorio, a ja sam stajala pokraj njega i prekrižila ruke. Čeljust mu se i dalje prijeteći stezala, ali više nije izgledao onako zastrašujuće kao u kantini. Djelovao je tužno. Na onaj svoj duboki, beznadni način.

 

“Nećeš sa mnom o tome razgovarati?”

 

Čekala sam, ali bio je tih. Krenula sam prema vratima i tada je konačno uzdahnuo. “Sjećaš se kako je onaj dan Brazil nešto govorio protiv mene, a ti si me branila? Pa… sad se dogodilo to isto. Samo sam se ja malo zanio.”

 

“Bio si ljut i prije nego što je Chris išta rekao”, rekla sam i ponovno sjela pokraj njega na krevet. Nastavio je gledati kroz prozor.

 

“Mislio sam ono što sam prije rekao. Moraš otići, Golube. Bog zna da ja od tebe ne mogu otići.”

 

Dodirnula sam mu ruku. “Ti ne želiš da ja odem.”

 

Travisova se čeljust ponovno stisnula pa me zagrlio. Zastao je na trenutak i poljubio me u čelo, stavljajući svoj obraz uz moju sljepoočnicu. “Nema veze koliko se trudim. Znam da ćeš me na kraju mrziti, kada sve bude gotovo.”

 

Zagrlila sam ga. “Moramo biti prijatelji. Ne želim čuti ‘ne’ kao odgovor”, izgovorila sam rečenicu koju je nedavno on rekao meni. 

 

Obrve su mu se skupile, zatim me zagrlio objema rukama. “Često te gledam dok spavaš. Uvijek djeluješ tako smireno. Ja nemam takvu vrstu mira. Imam samo taj bijes i tu ljutnju koja ključa u meni – osim kada te gledam dok spavaš. To sam radio i kad je ušao Parker”, nastavio je. “Bio sam budan i on je samo ušao, a na licu mu se vidio šok. Znao sam što misli, ali nisam ga razuvjerio. Nisam mu objasnio jer sam htio da ode u uvjerenju kako se među nama ipak nešto dogodilo. I sad svi misle da si iste noći bila i sa mnom i s njim.”

 

Toto se nekako probio u moje krilo, a ja sam ga mazila po ušima. Travis ga je pomazio pa stavio svoju ruku na moju. “Žao mi je.”

 

Slegnula sam ramenima. “Ako on vjeruje u glasine, to je njegov problem.”

 

“Teško je očekivati da će vjerovati u nešto drugo kad nas je vidio zajedno u krevetu.”

 

“On zna da živim kod tebe. Bila sam potpuno odjevena, za Boga miloga.”

 

Travis je uzdahnuo. “Bio je vjerojatno previše bijesan da bi to primijetio. Znam da ti se sviđa, Golube. Trebao sam mu objasniti. Toliko ti dugujem.”

 

“Ma, nema veze.”

 

“Nisi ljuta?” pitao je, iznenađen.

 

“Čekaj, pa nisi valjda zbog toga uznemiren? Mislio si da ću biti ljuta jer si mi rekao istinu?”

 

“Trebala bi biti. Da je netko tako uništio moj ugled, ja bih sigurno bio malo ljutit.”

 

“Tebe to ne brine. Gdje je nestao onaj Travis kojeg boli briga za sve što bilo tko misli?” zezala sam ga, pokušavajući ga ohrabriti.

 

“Tako sam mislio prije nego što sam vidio tvoje lice i prije nego sam čuo što svi govore o tebi. Ne želim da te itko vrijeđa zbog mene.”

 

“Ti me nikad ne bi povrijedio.”

 

“Prije bih samome sebi odsjekao ruku”, uzdahnuo je.

 

Stavio je obraz na moju kosu. Nisam ništa odgovorila i činilo se kako je Travis rekao sve ono što je imao reći, pa smo sjedili u tišini. S vremena na vrijeme, samo bi me stisnuo što bliže sebi. I ja sam stegnula njegovu košulju; nisam znala kako mu drugačije pomoći da se osjeća bolje, osim da mu dopustim da me tako drži uz sebe. Kad je sunce počelo padati, čula sam lagano kucanje na vratima. 

 

“Abby?” čuo se tihi Americin glas s druge strane.

 

“Uđi, Mare”, odgovorio je Travis.

 

America je ušla sa Shepleyjem, i nasmijala se kad je vidjela nas dvoje kako grlimo jedno drugo.

 

“Mislili smo otići nešto pojesti. Hoćete li i vas dvoje do Pei Wei?”

 

“Uf… Opet azijska hrana, Mare. Stvarno?” pitao je Travis.

 

Nasmijala sam se. Opet je zvučao kao on. I America je to primijetila. “Da, stvarno. Idete li ili ne?”

 

“Ja sam strašno gladna”, rekla sam.

 

“Naravno da jesi, nisi ništa ručala”, rekao je, mršteći se. Ustao je i povukao me za sobom. “Ajde. Idemo po neku hranu.”

 

Držao je ruku oko mene i nije ju skidao sve dok nismo došli do restorana. No, čim je Travis otišao do zahoda, America se opet uključila.

 

“I? Onda? Što je rekao?”

 

“Ništa”, slegnula sam ramenima.

 

Podigla je obrvu. “Bili ste u njegovoj sobi dva sata. I nije ništa rekao?”

 

“Obično ne kaže ništa kad je ljut”, rekao je Shepley.

 

“Morao je nešto reći”, inzistirala je America.

 

“Rekao je da ga je malo ponijelo i da nije rekao Parkeru istinu kada je upao u sobu. I to je to”, rekla sam, igrajući se solju i paprom.

 

Shepley je zatresao glavom i zatvorio oči.

 

“Što je, dušo?” pitala je America i uspravila se.

 

“Travis”, uzdahnuo je i zakolutao očima. “Zaboravi.”

 

America je bila uporna. “Oh, ne, ne možeš samo…”

 

Zatim je prestala jer je Travis sjeo i stavio ruku oko mene. “Prokletstvo! Hrana još nije stigla!”

 

Smijali smo se i razgovarali sve dok se restoran nije zatvorio, a onda smo sjeli u automobil i krenuli kući. Shepley je nosio Americu na leđima, a Travis je ostao iza njih, zadržavajući me za ruku kako ih ne bismo slijedili u stopu. Gledao je u svoje prijatelje dok nisu nestali iza vrata, a onda mi se nasmijao, s molećivim izrazom lica. 

 

“Dugujem ti ispriku za danas, i jako mi je žao.”

 

“Već si se ispričao. Sve je u redu.”

 

“Ne, ispričao sam se za Parkera. Ne želim da misliš kako sam neki psiho koji uokolo napada ljude zbog najmanje sitnice”, rekao je, “ali dugujem ti ispriku što te nisam branio zbog pravih razloga.”

 

“A koji bi to bili?”

 

“Napao sam ga zato što je rekao da bi on želio biti idući na redu, a ne zato što te zezao.”

 

“Time si insinuirao da postoji čitav niz razloga zbog kojih bi me ti trebao braniti, Trav.”

 

“U tome i je stvar. Bio sam ljutit jer je rekao kako bi i on želio spavati s tobom.”

 

Nakon što sam shvatila što je Travis želio reći, uhvatila sam ga za obje strane košulje i stavila mu čelo na grudi. “Znaš što? Nije me briga”, rekla sam, gledajući ga. “Nije me briga što ljudi govore, 

nije me briga što si poludio i nije me briga što si uništio Chrisovo lice. Posljednja stvar koju sebi želim jest loš ugled, ali umorna sam objašnjavati svima naše prijateljstvo. Kvragu i s njima svima.”

 

Travisove su oči omekšale, a rubovi usana se nasmijali. “Naše prijateljstvo? Ponekad se pitam slušaš li me ti uopće.”

 

“Što misliš?”

 

“Ajmo unutra, umoran sam.”

 

Kimnula sam i on me vodio stisnutu uza se sve dok nismo ušli u stan. America i Shepley bili su već u svojoj sobi. Krenula sam pod tuš. Travis je sjedio s Totom dok sam oblačila pidžamu i za  pola sata oboje smo bili u krevetu. Odmarala sam glavu na njegovoj ruci, ispuštajući dugi, opuštajući izdah. “Još samo dva tjedna. Što ćeš napraviti kada se za dva tjedna vratim u Morgan?”

 

“Ne znam”, rekao je. I u mraku sam mogla vidjeti kako mu se lice namrgodilo. 

 

“Hej!” rekla sam mu. “Šalila sam se.”

 

Dugo sam ga gledala, usporeno disala, treptala i pokušavala ga opustiti. Malo se vrpoljio, zatim me pogledao. “Vjeruješ li mi, Golube?”

 

“Da, zašto?”

 

“Dođi ovamo”, rekao je i privukao me k sebi. Na sekundu ili dvije ukočila sam se, a onda smjestila glavu na njegova prsa. Što god se događalo u njegovoj glavi, trebao me pokraj sebe i nisam mu mogla prigovarati, čak i da sam htjela. Osjećala sam da je dobro ležati uz njega.