"Eto. Htjeli ste revoluciju. Ovak se počinje revolucija."
Foto: Fiko Henna, Sane ZG/Facebook
POTAKNUT reakcijama na svoju poruku koju je objavio na Facebooku, glazbenik Stjepan "Drito Konj" Krznarić opet se obratio javnosti.
Ovaj put sve ljude poziva na revoluciju koju namjerava započeti dobrim djelom. Ako mu se javi deset ljudi koji su spremni odreći nečega što im je važno, Stjepan će jednoj obitelji iz BiH koja je ostala bez automobila u poplavama pokloniti svoj automobil. Čak i ako mu se nitko ne javi pomoći će obitelji kupnjom automobila.
"Bok ljudi.
S obzirom da je tu već kaj je, evo nastavka retardirane litanije koju sam počeo i situacije koja se stvorila. Za početak, pozdrav novih TISUĆU (Kriste) prijatelja i isto toliko followera. Kak vam se da? Ali eto, Robivilijams sam. Odmah na početku jedan disclaimer: Nemojte me tagat u razne povijesne slike i takve pizdarije. Ne zanima me povijest Balkana. Nije netko neš zlo napravio jer je Srbin, Hrvat, Bosanac, Makedonac, Crnogorac ili Slovenac. Ili bilo kaj. Napravio je to jer je jebeni idiot i zla osoba. Još jednom ponavljam, mi se ne mrzimo. Ovaj moj status je to na sasvim čudan način pokazao.
Javilo mi se milijardu Srba i Bosanaca, masa iz dijaspore. Većma ljudi u miješanim brakovima koji su bili prisiljeni pobjeć ili im je jednostavno dopizdilo. I mislite da su htjeli pobjeć? Upravo tak. I stvarno sam sretan radi toga. Najmanje se javilo Hrvata, ali ti koji su se javili zaslužuju hajfajv u Brandon Walsh i Dylan McKay stilu i pivu ohlađenu na savršenu temperaturu. Ma onak, spremni su svi ovi narodi za nekakvo prosvjetljenje, iako i dalje ima gomila seljačina okolo. Ali jebiga, i nordijci su bili vikinzi i tupi ko kurac prije 1500 godina, ko mi sad, pa ih evo. Volvo. Volvo, frendovi moji. I H&M. Pa vi recite da napredak nije moguć.
Kao što smo mogli primjetit zadnjih dana, sve ove države su retardirane. U Novom Sadu je sajam poljoprivrede, kod nas je sajam KRIZNIH SITUACIJA (Bog. Te. Jebo. još jednom) i tako. U Bosni je vjerojatno nekaj još retardiranije od ovog, jer njihova vlada ima sasvim nove i neviđene načine jebanja naroda u guzicu. Nekak mi se čini da je Bosna najviše najebala i to mi je žao ko pesu, jer koliko sam ih upoznao, a jesam, jedni od najtoplijih ljudi na svijetu su. Al eto, nekak im je karma da dobiju po pički. Baš nije fer.
Nego, ljudi. Fakat je moguće ujedinit se. Mislim, ovo nije poziv na novu Jugoslaviju, ono su bila neka druga vremena i neki drugi sistem i koliko god neki gledali na njega sa nostalgijom, nije bio dobar. Čini nam se da je bio dobar samo zato kaj je bilo bolje nego sad, što je veći indikator toga da je ovo sad smrt goruće guzice govna u svemiru, nego da je ono bio Eldorado.
Recimo, ovo s mržnjom. Pa jebemti, mene moj predstavnik stanara mrzi jer je "on stvorio Hrvatsku", a ja sam tu neki muzičar koji ne plaća pričuvu. E, kad čujem tu rečenicu, pa zapalio bi nekog. Znam ljude koji su bili u ratu i stvarno najebali grdo i ne mrze NIKOG. I ne kurče se kak su stvorili ikaj. I nikad nisu dobili vojnu penziju, jer ju je ukrao nekakav smrdljivi lezilebović sa vezom i poznanstvima. A oni su ostali doma smrdit i plakat. Sjebani, sami, uništeni i na kraju - pijani. Jer ak nemaš nikaj, piješ. Ja sam tak godinama, znam. Samo kaj sam ja i pisao. A oni su većma nepismeni jer jebiga. Balkanski odgoj, obrazovanje za kurac, nije da nam je nekakav izbor dan ovdje. Bar sad u doba interneta nam ne mogu prodavat kak imamo najbolje škole i najbolje more i bilo kakav najbolji kurac, jer nemamo NIŠTA. Ne da nemamo najbolje nekaj, nemamo ništa uopće.
Imam prijatelja u Srbiji i u Bosni. Srećom, dovoljno sam star da se sjećam kak su se takvi međudržavni prijatelji generacije mojih staraca - družili. Išli su jedan k drugom, skupa na more, zajebancija, jedan tjedan Zagreb, pa ne znam, Tuzla, pa Beograd... A sad? Sad imamo internet. Možemo se gledat preko slikica i jebat si mater jer nemamo novaca za nikam. A i uvijek je ono "moraš bit oprezan kaj govoriš jer taj-i-taj dio tog-i-tog grada je balijski/četnički/ustaški/koji god već kurac". Dodala me danas jedna cura na fejs i pazite kaj veli. Mislim, meni je to strašno. Da napomenem, radi se o inteligentnoj i normalnoj osobi.
"Mislim da je ovo prva poruka koju na FB pišem Hrvatu. A zapravo je pišem čoveku. Dobrom čoveku. Pametnom, koji ima jasan stav. Mene su ubedili da Hrvati mrze nas Srbe i ja se nadam da će tu mržnju prevazići jednog dana."
Jebemti sunce! Kakva mržnja, zaboga? Mogu mrzit (teška reć, nećemo reć mrzit. Jebat mater. Psovat. Ne voljet. Htjet udarit let lampom) spore vozače, retardirane funkcionere, sporu i neljubaznu babu na pošti, a to svi imamo. Ne nekog jer je rođen drugdje, jebote BOG. Mislim, skužite ovo. Nas je tu sad "samo" par tisuća. Bivša Juga ima, ne znam, 25 milja ljudi? Tak nekaj valjda, nisam ziher. Pa nas par tisuća možemo napravit toliku razliku da se SVE promijeni. Kaj će nam napravit? Pohapsit nas zato kaj se držimo skupa, kaj radimo skupa i kaj pomažemo jedni drugima i trećima i kome god treba? Pazi ti, TISUĆU ljudi. Pa to je MORE ljudi. To je trećina Bajaginog koncerta, a ti su glasni u pičku materinu.
Prošle godine sam s bendom bio u Cetinju u Crnoj Gori na natjecateljskom festivalu. Regionalni festival, ekipa iz čitave bivše Juge. I tad sam se prvi put ozbiljno sjebo. Fakat nas je bilo od svud. I tih par dana smo se tak prejebeno družili i razmjenili priče, šemice, pili smo, s dosta ljudi ostali prijatelji...i kaj? Jedva da se vidimo. Sa frendovima iz Dede Putra (pogledajte taj bend, sjajan je) se tu i tam vidimo, al kao sve nešto daleko, ovo ono, a NIJE DALEKO. Jebote, Bihać je 2 sata vožnje od Zagreba. U jebeni Dubrovnik putuješ 10 sati, a to je šatro Hrvatska. Beograd jebena 4 sata dalje. Pazi, 4 sata, a ljudi se spremaju ić u Beograd ko da idu u jebeni Sydney. Kao idem u Beograd. Ma nemoj. Wow. A neće te ovi...bradati...? Koji kurac. Kad smo svirali u Beogradu sam upoznao Branka, Mirka, Ivicu i još nekog tak. I Anu i Maju. I sjebo se. Di su Dušan i Nemanja? Ove imam u Zg. Dajte mi njih dvojicu. Oću reć, ovo u Crnoj Gori je bilo tak prejebeno i tak smo se dobro zajebavali da i dalje u sebi plačem zakaj se to stalno ne događa. Zakaj nemremo putovat, zajebavat se, razmjenjivat iskustva, svirat i družit se? Bio je jedan jeben bend s Kosova. I jebešga, njih NIKAD više nećemo vidjet jer žive u pičci materinoj, a svi smo presiromašni da bi ošli jedni do drugih.
I sad ta neka poplava ovo ono i mi vidimo da se ljudi nešto ne ljute jedni na druge, a države da drkaju kurac. Pa ne možemo mi, pa drugovi, pa moramo mi...koju pičku materinu vi morate, jebem vam mater? Morate prestat vozit skupe aute i živit u skupim stanovima i dat ljudima ono kaj zaslužuju. Nemrete im to dat ni dok je kriza, pizdurine. Oni zasjedaju. Ide se okolo sa anturažom. Al to smo možda malo mi krivi. Pazite, čitam ja tako reakcije na svoj post i pola ekipe mi jebe mater da sam četnik, jugović, svašta loše i potpuno krivo te fašistoidno. Pa da sam neki zli političar, rekao bi "vidi kako su glupi ko kurac, i ne zaslužuju bolje. Ne znaju za bolje i ne moraju znat za bolje". I to tako biva.
Mislim, netko mora napravit prvi korak. I kad sam ja već stavljen u tu poziciju, ajde da to budem ja. Sad, pozorno čitajte.
Odmaknite se na sekundu od svojih ugodnih ili manje ugodnih života. Znate zakaj ljutimo jedni na druge? Susjed na susjeda, svi na sve? To je kao u muzici, zašto se bendovi mrze. Zakaj seru jedni po drugima. Jer nema mjesta za sve. Jer dobivamo mrvice. I tako i ljudi. Pa jebemu, u tolikoj frustraciji neimanja ničega, kako da budemo sretni kaj susjed ima više? I onda ćete mu ogrebat auto, jebat mater, pljunut na psa (ne znam dal bi ko to napravio, al ono), mrzit, srat po njemu i tračat. O, da. Golemi tračeri smo mi tu. A sve zato kaj nemamo ništa.
Prije kojih 10 godina sam bio na tulumu u jednoj četverokatnici. I sad, ogromna kuća, parket sa ugraviranim stranama svijeta, frižider s dvojim vratima, ono, frend je imao KONCERT tam. Dakle, ludilo. I najmanji televizor na svijetu u toj dnevnoj sobi. Daleko, kurac od televizora. Valjda su neki današnji mobiteli veći od toga. I pričam ja to mami i čudim se da kako u pičku materinu. A veli mi mama "Sine, to je zato jer njima ne treba veliki televizor. Oni žive to kaj ti moraš gledat na televiziji". Mama je ubola istinu samo tako.
A mi svi nemamo ništa. Imamo toliko maloi tak grčevito se držimo za te mrvice da je onaj koji ima dvije mrvice automatski šupak svijeta. Govno. Šta on ima. Nećeš mi uzet parkirno mjesto. Lupit ću se sestrom. Mama ti je baka. Sve. I ne damo nikom. Zašto bi dali, kad ionako ništa nemamo?
A ljudi, pička mu materina, kaj su sve te materijalne stvari? Ništa. Pa sve će otić u jebeni prah jednog dana, a ostat će da prljava mala soba i netko da čisti za nama koji više ne postojimo. Dal meni treba golem tv? Xbox? Super bicikl? Ovaj baš TAJ kompjuter s kojeg pišem, ovo skupo golemo đubre na kojem zapravo premalo kvalitetnog posla odradim? Ma treba mi pička materina. Al volimo mi posjedovat, to nam daje osjećaj postignuća. Vratit se među svoja postignuća i mislit si "jebote, što sam dobar". Kao nakon što pojebeš manekenku (trijezni edition), al sa manje materijala za drkat idućih mjeseci i pun kurac skuplje.
I nekak si mislim, kao što je frend tu napisao, sad je grdo sranje, ali nakon mjesec dva će žrtve poplava trebat najviše pomoći. Oni će se vratit u svoje sjebane vlažne gljivicama optočene domove i neće imat NIŠTA. Al brate, NIŠTA. I kako znam da je svakom od vas važna vaša pozesija jebiga, morat ću ja bit prvi koji će napravit taj korak.
Ovak. I molim da me ne jebete za ovo po nacionalnoj osnovi jer ću vas brisat. Tisuću vas me je dodalo. Tisuću vas mi je čestitalo za onaj post i bili ste frajeri i suze su vam išle na oči i whatnot. I to je predivno, drago mi je da sam vas dotaknuo. No, ajmo ovak. U Bosni (ne znam brojke za Srbiju, žao mi je, nisu došle do mene jednostavno iako znam da je najebala jako) je preko 1.000.000 ljudi ostalo bez doma. MILIJUN. PREKO TOGA.
Tko me zna s fejsa od prije, znat će da ne serem. Dakle, nedavno sam si kupio novi auto. Nov je zato jer je star samo 12 godina. Vi novi ne znate moje eskapade s autima, pa si pročitajte oglas u kojem sam tražio da mi netko pokloni novi auto za božić. Među noteovima je. To će vam dat neku perspektivu. Konačno imam dobar auto koji radi, KONAČNO. I platio sam ga teško zarađenim novcem.
Sad. Sad ćete pokazat jeste li samo keyboard warriorsi il imate i neka muda. Rekli ste da oćete da vam netko pokaže primjerom. Ja si nemrem kupit novi auto nit ću tak brzo moć. Ali. Jebeš to, hodanje je zdravije. Uzmite nekaj bez čega u teoriji NE MOŽETE. I poklonite to nešto ljudima koji su izgubili apsolutno sve. Nije bitno u kojoj državi. Moj izbor je Bosna. Idemo se dogovorit. Ajde, ako mi se među vas tisuću javi deset ljudi koji se mogu odreć nečeg što uzimaju zdravo za gotovo i kaj su jedva stekli i puno uložili u to, smatrat ću da sam puno napravio. Javi li nas se deset takvih, ja ću poklonit svoj auto obitelji iz Bosne koja je bez svojeg ostala. Ako se nitko od vas ne javi i ispadnete šupci, onda ću si ostavit taj auto, al ću im kupit nekakav. I to je 100%.
Eto. Htjeli ste revoluciju. Ovak se počinje revolucija. Dobrim djelom. Davanjem od sebe. Davanjem nečeg što vam je drago i teško stečeno, a nije neophodno. Materija nikad nije neophodna. Ajde, da vidimo koliko vas će bit ljudi kad ekšli treba napravit nekaj. Ja se i dalje nadam da bude, al znam da je longshot. No, nije mi bed.
Da vidimo."
Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu? Kliknite ovdje.
Učitavanje komentara
Facebook
Google