Ilustracija: Mihaela Kristić

U ŠIRU familiju stigla je prinova. Zbog skučenog prostora i slabijeg imovinskog stanja za nju dugo nije bilo uvjeta, ali čekanje nije prominilo naum i sredstva su se namicala za još jednog člana. Imena su se predlagala misecima; neki su bili za modernije opcije, neki za tradicionalne, pa se konsenzuson izabralo šest imena, po tri za obe varijante. Ako bude muško, zvat će se: Renol, Fiat ili Volkswagen. Ako bude žensko; Mazda, Škoda ili Honda. Tetin  glas je presudio, odlučila se za Volkswagen Up!, auto koje guca manje od prosječnog diteta.

Odma se počelo sa autoškolon jer teta je zadnji put sila u auto 1971. Otad nije vozila jer nije imala šta, a auto je kupila da ima zašto produžit vozačku.

Željna znanja, lista knjigu vozila i čas gleda u knjigu, čas u auto.

-Ako je mjenjač automatski, oće li sam pribacit iz prve u drugu?

-Oće! Sve sam, od prve do pete.

-Reče se od glave do pete.

-Od prve do pete brzine!

-Meni su dosta dvi! Reci mu to!

Objasniš teti da s mjenjačen ne može razgovarat, a senzor koji  vozača obavještava da nešto ne radi ispravno ne znači da auto govori. 

-Mrzi me učit s nerazumijevanjen!-kuka teta.

-Najboje ti je krenit od lakšeg prema težen. Za početak, pokaži karoseriju!

Zine.

-Šta zijaš? Pokaži karoseriju!

-Neman karoseriju! Svi zubi su mi porculanski!

Objasniš joj razliku između karoserije i karijesa, ali teta ti ne viruje. Smatra da si rič karoserija izmislila samo da nju zajebaješ.

-Znaš li šta je hauba?

Zna. Kad je bila mlađa, glava joj je bila pod haubon jednon misečno. Hauba joj je i uništila kosu.

Digneš haubu sama.

Aaaaaaaa, ona to zove sprida!

Kad je sve kutijetine izvižitala, zatvoriš haubu. Izdere se da ćeš joj slomit auto. Objasniš da haubu možeš zatvorit samo tako da  njome više-manje lupiš.

-Ma nemoj??? Lako je tuđon haubon  karoseriju mlatit! Šta tako ne zatvaraš usta?

Brojiš do mijun - mijun ipo dok te ne popusti bis. Predložiš joj da proba otvorit i zatvorit gepek. Gleda u te ka u vijesti na stranon jeziku. Rečeš da otvori zada. Neće, straj je promaje. Oće li makar otvorit spremnik za gorivo?

Neće, dosta za danas. Nastavićemo sutra u 8h.

Sutra u 8h objašnjavaš da se poklopac spremnika otvara ooo-vaaa-kooo, utraš ključ....

NE! Ona će to iz knjige naučit jer su knjigu pisali stručni ljudi baš za ovo auto, a ti govoriš općenito. Čita deset minuta na koju stranu se odvrće  čep, a onda vrti u suprotnon pravcu. Šta bi da se nije pripremila? Oblije je znoj, jel rezervoar sad otvoren ili zatvoren? Ako krene, oće li iz auta šiknit gorivo? Dok meće ladni oblog na čelo, otvoriš spremnik, pokažeš joj čep i zatvoriš spremnik.

Dere se da svak ima svoj tempo učenja, a ona je misaon tip pa će taj postupak najprije proć u mislima. Nedija je, neće se naprezat na neradni dan.  Odeš doma i od umora zaspeš na kauču. U ponedijak ujutro te zove da hitno dođeš.

-Orkanska je bura, jel baš hitno?

-Odma!

Tutne ti orahovicu da se ugriješ, a onda te pošaje vanka da digneš haubu. Nju je straj bure, a rekli su joj da motor ponekad triba propuvat.

Nakon tri miseca, teta se smije ondašnjen neznanju jer sad zna kudikamo više iako se s knjigon  često ne slaže:

-Ručna kočnica bi se tribala automatizmon spustit čin pritisnen gas! Zašto tako nije?! Zato jer auto dizajniraju kreteni!

Nije zadovoljna ni kratkin svitlima:

-Više si moga vidit u tunelu usrid mraka s jednon petroljačon negoli s njiova dva svitla! Tribalo je u dodatnu opremu metit sviću s koče, kreteni!

-Meti očale!

-Ne stoje mi očale dobro, neću da mi se svit smije. Voziću s dugin svitlima!

-To smeta vozaču koji ti dolazi u susret.

-Pa šta? Ko da će mi uvik jedan te isti dolazit u susret? Dođu-prođu.

Provjerava se svaka lampica, pripremajući se ka pilot pred polijetanje:

-Klima izgašena?

-Je!

-Brisači?

 -Ugašeni!

- Radijo?

-Radi!

-Kako radi kad ne čujen?

- Onda ne pilaj nego kreni!

Pali i gasi radijo, pa brisače, sve mora bit ispravno. Ono šta zna ponosno pokazuje da zna:

-Jel dobro?

-Odlično! Oš krenit?

Okreće glavu, kuka da će joj sagnjit vrat od silnoga vrćenja. Prigovara ti da sidiš bezveze, a u autu ima posla za petero. Suzdržavaš se da je ne dekoncentriraš šamarčinon. Gleda naprid- nazad, pa popravi livi retrovizor. Otvori vrata i vikne mujs da ne bi mačka ostala ispod stražnje gume... Izađeš iz vozila, sritna što nisi ni krenila.

-Oš poginit???-urla teta- Kako moreš izać dok je auto u pokretu?

-Vidila san u Kobri 11!

Kad zabipi znak upozorenja da su vrata slabo zatvorena odma se od straja udre u prvo drvo i čudi se samoj sebi narednih misec dana, kad se opet odvaži sist u auto. U vožnji nikad ne znaš šta se može dogodit-zaključuje teta- to je nepredvidljiva radnja u kojoj čovik  mora bit spreman na sve.

Zato sidi u autu isprid kuće, pritišće komande i pali i gasi motor. Ako vrteći volanon slučajno pritisne brisače, nagazi od straja gas i udre u zid od kuće. Auto stane, brisači još rade. Vadi se iz pretinca  knjiga o vozilu da se vidi šta se upravo dogodilo...brisači, brisači, stranica 78. Isključite brisače! Zamisli! O zidu kuće ni slova.

-Zašto su brisači namišćeni tako da ih se lako more palit i gasit?! I bojler, ako ćeš ga upalit, moraš jače pritisnit. U autu kihneš i odma se pale brisači i lampice.

Nakon dva miseca vozilo stiže popravljeno, spremno za nove udare. Sugeriraš joj da se veže. Nema govora! Neće se vezivat i točka. Otkad se ko mlada prtila, ne može podnit nikakav konop priko sebe. Ni boršu  nikad ne nosi.

Stekla je neko iskustvo, sad bi mogla i na cestu. Pogleda u krunicu i krene. Uz škripu kočnica i desetak beštimji kamiondžija je zadnji tren zaobiđe. Teta za svaki slučaj auton udre u stup i zaustavi se na proširenju.

-Pa šta da nisan pogledala u retrovizor?? Da me pokupio stradala bi ja, a ne on! Uostalon, šta ne drži odstojanje?

-Kako će držat odstojanje kad je na magistrali, a ti se uključuješ u promet?

-Ali ne vidi da san naumila poć? Ka da bi stala uz cestu nako?

 Otkad  je kupila auto, više ste orahovice utočile u se negoli goriva u auto.

Rikverc i parking su joj slabe točke, za razliku od ostalih točaka koje su upitnici.

Šta je Hamletu biti ili ne biti, teti je livo ili desno. Perspektiva livo-desno se minja kako se vozilo kreće, primjeti teta. Zato je to nemoguće naučit. Pitaš tetu jel gepek zove sprida, a haubu zada kad vozi u rikverc? Po pogledu skužiš da joj je pa kompjuterski sustav. Sažališ se i pustiš je da radi šta oće. U rikverc vozi otvorenih vrata, da bolje vidi ozada. Kad ispadne iz auta smista povučeš ručnu, auto stane, a ona se vrati na sic ka da se ništa nije dogodilo. Nije prvi put, pa to više i ne komentirate. S obziron da ste na praznome Konzumovon parkingu, predložiš joj da zamisli da su crte dva auta i ne smi ih dotaknit.

-Pa vidiš li da su svugdi crte? Kako ću ih nedotaknit?

-Utraj se između dvi crte, to ti je parking.

-Vele si glupa! Nisu to crte za parking, to su  katastarske međe.

Gubiš živce i strpljenje:-Eto jedino ti ne znaš kako se obilježava parking!  Ne laži nego priznaj da ne umiš!

Potra te iz auta da joj više ne izlaziš na oči, ali da budeš u blizini jer moraš s parkinga auto odvest kući. Upeli ti da umukneš jer je tvoje pametovanje dekoncentrira. Super, odmorit ćeš. Do prvoga trees!!! Udrila je u složena kolica. Trčeš za kolicima i skupljaš ih u vrstu. Teta od straja pričepi gas i da nisi gledala Stevena Seagala poginila bi na mistu. Ovako si se itnila u kontejner za boce i priživila. Trista metara dalje izlijeće iz auta i urla:-Jesi vidila? Udrilo me ozada!

Nakon godinu dana vozačke prakse, teta je u stanju sama krenit, vozit do prvog okretišta i doć kući.

-Govorili su neki da nije auto za mene! Viš da je sve stvar vježbe!

Postala je zahtijevnija, sad pazi i na umjetnički dojam:

-Nasnimi mi ce-de! Iz svakoga auta nešto trešti, a meni obraz opada kad prođen rivon spušćenih cakala, a unutra prazno!

-Tako ti je i kad skineš očale s glave!

-Ne prdoklači nego mi donesi muzike! I sve da je rimovano i taktično!

Nasnimiš joj šta i sebi. Ka što se brisači pale tek kad pada kiša, tako se radijo pali tek kad se dođe među ljude.

-Utraj muziku!

Zaustavi auto da spusti cakla. Gleda oće li cakla upast u prorez. Ako ih prepusti samima sebi  moguće da samo kliznu niz vrata. Iz radija zatrešti Mozart. Svit se okreće, gleda ko prolazi, mašeš ka Papa kad dođe u posjet kakvoj nerazvijenoj zemlji. Vako se nije osramotila još otkad je u dućanu kupila paket ce-deja misleći da su podmetači za čaše. Čut ćeš kad dođeš doma!

Gleda u svoje caklo i pita jel se tvoje caklo diže kako mu je i naredila. Tad namah svatiš zašto se teta nikad nije udavala